Kineski automobili osvajaju Evropu

AMR

13/1/2024

Tržište

Pored toga što je najveće pojedinačno tržište automobila na svetu, Kina je u prethodnoj godini postala i najveći izvoznik sa 3,83 miliona vozila plasiranih širom sveta. Kineske marke, posebno one specijalizovane za električna vozila, predstavljaju sve ozbiljniju pretnju evropskim proizvođačima

Kada je Karlos Tavarez, prvi čovek Stelantisa – najveće automobilske grupacije na svetu, pre godinu dana upozorio na opasnost po evropske proizvođače koja dolazi sa Istoka, mnogi nisu ni sanjali da će se tako brzo crni oblaci pretvoriti u pravi cunami, koji preti da ozbiljno ugrozi evropsku automobilsku industriju.

Xiaomi, marka koja je izgradila svetsku reputaciju kao proizvođač mobilnih telefona, krajem godine je predstavila svoj prvi električni automobil SU7 koji bi trebalo da bude u prodaji 2025.

A Kinezi su se zaista nameračili na Stari kontinent, posebno od kada je počela ekspanzija električnih vozila. Kineska auto-industrija, dugo potcenjivana od strane raznoraznih stručnjaka za samo nekoliko godina izrasla je u pravog džina. Kinezi su ozbiljno shvatili najavljene mere evropske birokratije o najavama zabrane proizvodnje vozila na fosilna goriva i tu su pronašli svoju šansu za prodor na evropsko tržište.

BYD je marka koja je ostvarila najveći rast poslednjih godina – 2020. proizveli su nešto više od 400.000, a protekle godine više od tri miliona električnih vozila

Poučeni prethodnim iskustvima, kada su u više navrata pokušavali na mala vrata da uđu u Evropu, automobili iz Kine sada su, čini se, dostigli zavidan kvalitet, definitivno ispunjavaju najstrože svetske standarde kada je u pitanju bezbednost, a frapantna je i razlika u ceni u poređenju sa evropskim vozilima iste klase.

Najviše ambicije kineskih proizvođača potvrđuju automobili poput „nio ep9”. Na svakom točku ima elektromotor snage 250 kW, a sa ukupno 1360 KS, ovaj atraktivni hiperautomobil je 2017. godine postavio rekord staze Nirburgring Nordšlajfe u klasi električnih automobila, sa vremenom 06:45:90

Ovo je posebno važno ako se zna da je međunarodna situacija i rat u Ukrajini, kao i uvođenje sankcija Rusiji i lišavanje jeftinijih ruskih energenata dovelo evropsku, a posebno nemačku privredu u nezavidnu situaciju i izazvalo mnoga poskupljenja, inflaciju i pad standarda, naročito srednje klase stanovništva. U ovakvim okolnostima ni subvencije koje se daju kupcima EV automobila nisu mnogo značile. Posebno ako se zna da cene automobila kineskih proizvođača, iako opterećene carinom od deset odsto, mogu biti i dvostruko niže od evropske konkurencije.

Ako se tome dodaju prednosti Kine kada je u pitanju najnovija IT tehnologija, i posebno – skoro neograničeni resursi u sirovinama neophodnim za proizvodnju baterija, uz znatno jeftiniju radnu snagu i energiju, priča dobija nove obrise, koji se nikako ne mogu dopasti evropskim proizvođačima. Još manje vladama, jer je jasno da pad proizvodnje i najava zatvaranja nekih pogona povećava nezaposlenost i predstavlja plodno tle za socijalne krize.

Kina je sa proizvedenih 24.500.000 električnih vozila još 2015. postala najveći globalni igrač u EV segmentu

BYD navodi da model Seal sa baterijom 82,5 kWh u idealnim vremenskim uslovima može da pređe u gradu gotovo 700 km, a na auto-putu 450 kilometara

Na drugoj strani, borba protiv kineske najezde neće biti ni malo laka i jednostavna. Kina je jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera EU, pa bi restriktivne mere sigurno naišle na odgovor Kineza. A opet i najveći je proizvođač baterija za EV automobile.

Odgovore na ova preteška pitanja u ovom trenutku Evropa nema, a da li će ih biti, teško je reći. Azijski gigant je krajem godine preuzeo vođstvo u proizvodnji EV vozila. U Evropi kineski udeo u prodaji je trenutno relativno mali, samo 8.2 odsto, ali pojedine kineske kompanije već nekoliko godina pripremaju teren za „sletanje” na Stari kontinent, poput istraživanja tržišta, izgradnje servisa i druge potrebne logistike. A ako se zna da je cilj EU da na putevima Evrope do 2030. godine bude najmanje 30 miliona EV vozila, u odnosu na sadašnjih tri miliona, onda je jasno da će odbrana Evrope od kineskog cunamija morati da bude ogorčena, a da li i uspešna, vreme će pokazati.

„Nio ET9“ je luksuzni granturer sa četiri sedišta, kakvog se ne bi postidela ni najzvučnija evropska imena

DUGOROČNI CILJ DOSTIGNUT PRE VREMENA

Još početkom milenijuma, kineska vlada je prepoznala potencijal električnih automobila kao platforme koja njihovu industriju može dovesti na čelo proizvodnje automobila, ali i okončati zavisnost najmnogoljudnije zemlje od nafte. Shodno tome, pokrenuti su različiti planovi za promociju upotrebe električnih vozila. Oni su imali za cilj da proizvedu tri miliona električnih automobila 2025. godine kako bi dobili 20% tržišnog udela. Ali taj cilj je postignut 2022. godine.

EVROPSKA STRUKA U SLUŽBI KINEZA

Lars Pauli, koji je proveo tri decenije u kompaniji Mercedes-Benc, sada je zadužen da nadgleda pozicioniranje BID automobila na nemačkom tržištu. Pauli kaže da kineski proizvođači ne bi predstavljali takvu pretnju Evropljanima sa modelima koji koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem, tehnologiju koju su evropski proizvođači „doktorirali”. Ali sa tehnologijom baterija „trka je ponovo počela” i Kinezi su je veoma ozbiljno shvatili.

ISTRAGA EU

Skoro nepoznata u široj javnosti, imena SAIC, BID, Nio, uz Džili i Čeri, ulivaju strah u srca evropskih giganata automobilske industrije. Oni se vide kao avangarda ogromnog talasa kineskih automobila (posebno električnih vozila) koji nadiru u evropsko dvorište. Azijski gigant je već preuzeo vođstvo, vođen napretkom na svom ogromnom domaćem tržištu, na kojem je prošle godine prodato 5,4 miliona jedinica. Renomirani brendovi u kineskom vlasništvu, kao što su Volvo, Polestar i MG samo su neke od marki sa kojima su ove velike grupe krenule na Stari kontinent, što je navelo predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da objavi istragu o navodnoj javnoj pomo ći koju su ove kineske kompanije primile da bi im se olakšao ulazak na tržište EU. S tim u vezi usvojena je rezolucija u kojoj se navodi da je „Komisija prikupila dovoljno dokaza da su proizvođači ispitivanog proizvoda, tj. električnih automobila u Kini, imali koristi od raznih subvencija koje je dodelila vlada te zemlje.”

DESETINE MILIJARDI NA STOLU

Sprovedeno istraživanje nemačke osiguravajuće grupe predviđa šta bi se dogodilo evropskim proizvođačima ako bi azijski brendovi zauzeli 75% kineskog i samo 10% evropskog tržišta do 2030. godine. Rezultati istraživanja podrivaju bojazan među evropskim proizvođačima automobila, koji bi u Kini smanjili prodaju za 1,7 miliona automobila (37%) i godišnji profit od 7 milijardi evra. U Evropi bi dolazak automobila kineske proizvodnje značio gubitak 1,5 miliona vozila, odnosno 13% proizvodnje u bloku od 27 država. Ukratko, 0,15% BDP-a EU bi bilo izgubljeno, odnosno 24,2 milijarde evra.