Spisak razloga zašto tokom leta ne treba voziti na zimskim gumama

Najbitniji razlog zašto proizvođači savetuju vozače da na plus sedam stepeni stave letnje gume ne leži u njihovoj želji za zaradom, kao što neki misle. Činjenica je da za srpskog vozača sa vozilom starim 17 godina i prosečnom platom nije lako da izdvoji najmanje 12.000, pa čak do 20.000 dinara za dve letnje gume srednje klase, ali posledice koje mogu nastati zbog navodne „uštede”, mogu na kraju skupo da koštaju. Evo zašto bi ipak trebalo pratiti savete stručnjaka.

Problem sa prianjanjem

Zimska guma pruža maksimalnu bezbednost kada je hladno vreme i kada su na kolovozu sneg ili led. Njena površina je prekrivena brojnim poprečnim kanalima i izbočinama (takozvane lamele), čiji je zadatak da kopaju sneg i odvode vodu sa gazećeg sloja. Ova guma je izrađena od mekše smeše (na bazi silike) kako se na niskim temperaturama ne bi pretvorila u „plastične klizaljke” koje nemaju prianjanje na kolovoz. Osim toga, kada je temperatura iznad sedam stepeni C, zimske gume postaju kruće, brže se zagrevaju i više troše. U nekim vrlo važnim momentima tokom vožnje – kao što su nagla promena pravca, ulazak u krivinu i naglo kočenje, zimska guma na vrućem asfaltu daje lošije performanse i često ugrožava i vozača, ali i druge učesnike u saobraćaju.

Nasuprot zimskoj, letnja guma ima više uzdužnih kanala koji odvode vodu i kišu sa gazećeg sloja (ne zaboravite da ni kiša nije ista na plus 3 i na plus 30 stepeni Celzijusa). Letnja guma ima posebne bočne blokove koji omogućavaju bolje prianjanje na suv asfalt. Uz to njihov sastav je drugačiji, pa se ove gume sporije zagrevaju. Ove razlike nam se možda čine male i nebitne, ali brojni testovi koje su sproveli proizvođači i eminentne kuće koje se bave bezbednošću pokazuju suprotno.

{{related-post-1}}

Muke sa zaustavljanjem

Najbolji pokazatelj koliko se razlikuju zimska i letnja guma na visokim temperaturama pokazali su testovi kočenja, između ostalog i onaj koji je sproveo čuveni ADAC. U prvom testu mereno je zaustavljanje na mokrom kolovozu, jer i leti pada kiša. Rezultati su pokazali da isti automobil sa zimskim gumama pri brzini od 60 km/h staje nakon 27,5 metara, dok je onom sa letnjim gumama put kočenja bio kraći za dva i po metra. Možda vam se ovo čini kao neka nebitna razlika, ali imajte na umu da je to pola širine pešačkog prelaza. Drugim rečima, umesto da se zaustave pre zebre, oni sa zimskim gumama će duboko ući u nju.

Drugi test na vrelom asfaltu pokazao je još veću razliku. Naime, automobil sa letnjim gumama se pri brzini od 100 km/h zaustavio nakon 48,6 metara, dok je vozilo sa letnjim pneumaticima imalo čak devet metara kraći put kočenja. Devet metara je dužina dva automobila - dakle, sudar bi bio neizbežan.

{{related-post-2}}

Opasnost u krivini

Osim što prilikom kočenja zimske gume imaju duži put kočenja, još jedan test je pokazao njihovu manu na visokim temperaturama. Automobili su imali zadatak da prođu određenu krivinu najvećom mogućom bezbednom brzinom. Na ovaj način se merilo ponašanje pri iznenadnoj promeni pravca (na primer kada vam izleti pešak ili se pojavi vozilo iz suprotnog smera u vašoj traci). Automobil sa letnjim gumama je zadatak obavio za osam, a onaj sa zimskim za devet sekundi. Razlika od jedne sekunde je posledica toga što zimske gume lošije drže u krivini, jer su zagrejane i imaju slabije prianjanje.

Jedna sekunda rekli bi neki nije mnogo, ali imajte na umu da za tu jednu sekundu pri brzini od 50 km/h (ograničenje u gradu) vozilo pređe 13,8 metara bez potpune kontrole vozača. Kada sve ovo znamo, jasno je da nemamo dilemu da li bi trebalo voziti sa zimskim gumama tokom leta, jer zbog stotinak evra uštede rizikujemo svoje, ali i tuđe zdravlje i život.

Da li su univerzalne, odnosno gume za sva godišnja doba (allseason) dobar izbor za vozače u Srbiji, saznajte ovde.