Izmenjen način finansiranja bezbednosti saobraćaja

Država Srbija u saobraćajnim nezgodama godišnje izgubi oko 500 građana i pretrpi direktnu i indirektnu štetu koja se meri u milijardama evra. Kazaće neko, pa u zemljama EU ima onih u kojima godišnje strada 3.000, pa i više ljudi na putevima. Tačno, ali oni zaboravljaju na to da jedna Nemačka ima 84 miliona građana, odnosno dvanaest puta više od Srbije. Osim toga, kod njih je broj registrovanih vozila oko 20 puta veći, a njihovi vozači prelaze najmanje tri puta više kilometara godišnje od srpskih. To je matematika koju moramo imati na umu.

Znaju to i naši stručnjaci i zbog toga su pri izradi aktuelnog ZOBS-a, koji je na snazi od 2010. godine, uneli članove koji se direktno bave finansiranjem bezbednosti saobraćaja. U to doba je usvojena i državna strategija koja je predviđala niz akcija i kampanja sve sa ciljem da 2020. godine broj poginulih u saobraćaju ne sme biti veći od 365. Četiri godine kasnije, mi smo još uvek daleko od tog cilja, a jedan od razloga je upravo (ne)rad na polju povećanja bezbednosti saobraćaja, posebno u lokalnim zajednicama. Na to ćemo se ovog puta osvrnuti.

Krečili zidove umesto da krpe rupe

Formula po kojoj oni koji su bahati u saobraćaju treba da finansiraju povećanje bezbednosti, jer svojim ponašanjem ugrožvaju druge, nije od juče.
"Još 1981. godine u tadašnjem ZOBS-u predviđeno je da se sredstva od kazni koje se naplate od prekršilaca u saobraćaju investiraju u bezbednost saobraćaja. Polovinu novca je koristio Republički savet za bezbednost saobraćaja za investiranje u nacionalne projekte, dok je druga polovina bila namenjena jedinicama lokalne samouprave. Tako da 2009. godina nacrtom aktuelnog ZOBS-a nije bila nikakva revolucija, kao što su neki predstavili. Mi smo čak lokalnim samoupravama smanjili taj procenat sa 50 na 30 odsto, dok je preostalih 70 odsto otišlo na državni nivo. Nažalost, od donošenja aktuelnog zakona tih 100, pa i više miliona evra godišnje, na lokalu nisu korišćeni na pravi način. Prema poslednjim podacima koje imamo samo devet odsto novca koje gradovi i opštine dobijaju na ime naplaćenih kazni, koristilo se za ono za šta je namenjeno", kaže prof. dr Krsto Lipovac, šef katedre za bezbednost saobraćaja na beogradskom Saobraćajnom fakultetu.

Naš sagovornik napominje da smo u praksi imali slučajeve da, na primer, opštine urede zonu oko jedne škole i za to utroše neki novac, a da mnogo više potroše za krečenje prostorija, kupovinu računara ili za neke projekte i manifestacije koji nikakve veze nemaju sa bezbednošću saobraćaja. Drugi problem koji se javio u praksi vezan je za pravo.

{{related-post-1}}

Naime, ako je jedna opština kupila saobraćajnoj policiji vozilo, što bi i moglo da se prihvati kao investiranje u bezbednost saobraćaja, dolazilo je do nesporazuma ko će to vozilo registrovati, kupovati gorivo ili održavati. Država ne može da plaća za nešto što nije njeno, a lokalna samouprava se pravdala da novca nema, jer je sve utrošeno za kupovinu vozila, radara i druge opreme.

Bilo je slučajeva da jedini radar za kontrolu brzine nije u upotrebi, jer država (policija) i lokalna zajednica ne mogu da se dogovore ko je nadležan da plati baždarenje uređaja. Rezultat toga je uglavnom bio povećanje broja bahatih vozača koji su osetili da nema dovoljno kontrole, a kad se to desi, eto i žrtava.

Rampa za lokalnu samovolju  

Da je vrag odneo šalu i da se nešto mora promeniti uvideli su nadležni organi, pa su u septembru prošle godine, uz niz promena zakona, uneli i one vezane za trošenje sredstava lokalnih zajednica.

{{related-post-2}}

"Od januara ove godine prešlo se na finansiranje projekata, i to onih konkretnih koji će dati rezultate u povećanju bezbednosti. Država je rekla da će u svom budžetu predvideti stavku za ovo, te za 2024. godinu ona vredi 2,5 milijardi dinara. U odnosu na ono što je iskorišćeno u poslednjih nekoliko godina, ovo je znatno više sredstava.

Nažalost, i ovde je načinjen previd, jer nigde ne piše kako će se finansirati saobraćajna policija i naučno-istraživački rad, bez koga nema projekata. Uvidevši ovo, napravljen je dogovor da se 1,5 milijardi iskoristi u prvom javnom pozivu na koji će se javiti jedinice lokalne samouprave sa svojim projektima. Poziv raspisuje Agencija za bezbednost saobraćaja, koja će pregledati prispele prijave i one koje smatra da su dobre, proslediće u MUP. Prvi javni poziv je završen 9. aprila. Tu se ponovo formira komisija koja pregleda prijave da bi na kraju ministar bio taj koji potpisuje ugovore sa predsednikom jedinice lokalne samouprave", ističe dr Lipovac.

Za finansiranje saobraćajne policije opredeljeno je 500.000.000 dinara, za šta će se načiniti poseban program za utrošak sredstava

S obzirom na to da je ovo dugačak proces u kome je lako izgubiti evidenciju o utrošku novca, a već smo skoro na polovini godine, odlučeno je da se ove godine iskoriste lokalni saveti za bezbednost saobraćaja koji će slati svoj program rada Agenciji za bezbednost saobraćaja, a u tim programima će biti sadržani konkretni projekti za finansiranje. Nakon što agencija da saglasnost, programe šalje MUP-u koji daje konačnu reč i ono što zadovoljava kriterijume biće finansirano. Običnom vozaču sve ovo deluje komplikovano, pa nam ostaje nada da nadležni znaju šta rade i da će već u januaru naredne godine statistika pokazati neki boljitak i smanjenje broja poginulih i povređenih.

Ništa pre jeseni

Imajući u vidu da je prvi poziv lokalnim samoupravama za finansiranje projekata povećanja bezbednosti saobraćaja završen tek 9. aprila, a da sada sledi procedura provere i odobrenja, prvi ugovori lokalnih samouprava i MUP-a mogu se očekivati tokom maja. Nakon toga lokalne samouprave mogu da krenu u proces javnih nabavki i drugih procedura koje moraju ispoštovati.

{{related-post-3}}

"Ako sve bude teklo bez zastoja, za očekivati je da će konkretna realizacija projekata početi tek na jesen, a to je kasno za bilo šta ozbiljnije. Možda smo izgubili još jednu godinu da učinimo neki pomak, ali iz svega ovog trebalo bi izvući pouku i postaviti temelje za budućnost do 2030. U godinama pred nama novi sistem može dati rezultate i približiti nas, ako ne najbezbednijim, onda barem državama kod kojih je nivo stradanja u saobraćaju na proseku Evropske unije", dodaje profesor Lipovac.

‍