Zašto motor ne voli niske temperature?

Čim temperature padnu ispod „nule” vozači se sete „hladnog” starta i svih priča i mitova oko toga. Ipak, hladan start motora nije tek neki marketinški trik niti subjektivni utisak vozača, već jasno definisan tehnički režim rada agregata. Pod tim pojmom podrazumeva se pokretanje motora nakon dužeg mirovanja, kada su temperatura bloka motora, svih pokretnih delova i motornog ulja približne temperaturi okoline. I upravo u takvim trenucima, motor je daleko od stanja za koje je konstruisan da optimalno funkcioniše.

Jednostavno rečeno – radi izvan optimalnog režima, a svi procesi kao što su podmazivanje, sagorevanje i slično odvijaju se sa smanjenom efikasnošću. Imajući u vidu da je motor zapravo projektovan da najveći deo radnog veka provede na stabilnoj radnoj temperaturi, lako se može zaključiti da hladan start predstavlja režim u kojem su mehanička opterećenja i habanje statistički najveći.

Kada motor najviše „trpi”?

Na niskim temperaturama, motorno ulje nema ista svojstva kao kada je na radnoj temperaturi. Pre svega ono je zgusnuto. Iako moderna sintetička ulja značajno ublažavaju ovaj efekat, potrebno je određeno vreme da uljna pumpa odradi svoj posao, pa tokom tog perioda ležajevi, klipni prstenovi i bregaste osovine trpe veće trenje.

Različiti principi, slični izazovi

Kod benzinskih motora, hladan start zahteva bogatiju smešu goriva kako bi se obezbedilo stabilno sagorevanje. Deo tog goriva kondenzuje u hladnim cilindrima, privremeno razređujući uljni film i čime se uslovno rečeno povećava habanje. Dizel motor se oslanja na temperaturu vazduha dobijenu kompresijom. Na niskim temperaturama, zidovi cilindra apsorbuju toplotu, što otežava samozapaljenje goriva. Grejači privremeno kompenzuju taj problem, ali je sagorevanje u početku otežano. Posledice toga su povećane vibracije, mehanički udari u ležajevima, povećano opterećenje pumpe visokog pritiska i ubrzano stvaranje čađi, što je posebno kritično kod savremenih dizela sa filterima čestica.

Zašto su kratke vožnje najnepovoljnije?

Kratke relacije, naročito u zimskim uslovima, predstavljaju ozbiljno opterećenje za motor. I ono se često potcenjuje. Ako se vozilo koristi na relacijama od nekoliko minuta, motor često ne dostiže radnu temperaturu. To znači da hladan režim rada postaje dominantan, a ne prolazan. Jedna od ključnih posledica je vlaga unutar motora. Vodena para je uobičajena pojava prilikom sagorevanja goriva. U normalnim uslovima, kada motor dostigne radnu temperaturu, ta vlaga isparava, međutim, prilikom kratkih vožnji, ne postiže se dovoljna temperatura ulja da bi omogućila isparavanje vode. Rezultat je akumulacija kondenzata u ulju, koja dugoročno ubrzava njegovu degradaciju i povećava rizik od korozije unutrašnjih komponenti.

Ni akumulator ne voli kratke vožnje

Za startovanje motora potreban je strujni impuls, naročito na niskim temperaturama kada hemijski procesi u akumulatoru postaju sporiji.

Prilikom svakog startovanja motora akumulator se malo isprazni. Alternator efikasno puni akumulator tek kad motor radi neko vreme i na nešto višim obrtajima

Alternator počinje da nadoknađuje potrošenu energiju tek nakon startovanja, ali pri kratkim vožnjama nema dovoljno vremena da se akumulator u potpunosti dopuni.

Ponavljanje ovog ciklusa dovodi do hronično niskog stepena napunjenosti, što skraćuje njegov radni vek. Istovremeno, zimski potrošači poput grejača stakala, ventilatora i grejača sedišta dodatno povećavaju električno opterećenje.

Zagrevanje motora u mestu (ni)je rešenje

Iako deluje logično, dugotrajno zagrevanje u mestu ne rešava probleme. Naprotiv, tada se motor zagreva sporo, dok sagorevanje nije optimalno. Zato se i ne preporučuje da predugo radi u mestu već da se sa vožnjom započne čim se stabilizuje rad motora, a zatim i umerena vožnja na niskim do srednjim obrtajima. Pod blagim opterećenjem motor se brže i ravnomernije zagreva, a uljni film se stabilizuje u kraćem vremenu.

Dakle, hladan start i kratke zimske relacije predstavljaju kombinaciju uslova u kojima se motor najbrže haba, a iako je to neprimetno za vozača – vremenom i simptomi postaju očigledniji. Zato, uz malo strpljenja i pažnje to se lako može izbeći. Ako je napolju minus, motor zagrevajte tek dok očistite automobil od snega i leda, a zatim vozite pažljivije sve dok ne postigne radnu temperaturu – bez naglih ubrzanja i „turiranja”.

{{related-post-1}}

Starijia vozila na većim mukama

Kod vozila starosti 30 godina, sa većim mehaničkim tolerancijama i mineralnim uljima, efekti hladnog starta i kratkih relacija su izraženiji. Kod onih starosti oko dve decenije elektronika ublažava deo problema, ali osnovni mehanički procesi ostaju isti. Čak ni savremeni automobili nisu imuni, moderne tehnologije smanjuju posledice, ali ih ne eliminišu, fizika i dalje ima poslednju reč.

‍