Audi konačno ostvario cilj na Dakaru, šta je sledeće?

Tek u trećem pokušaju i posle „brda novca” potrošenog na razvoj hibridnog „audija RS Q e- tron”, nemački tim je konačno uspeo da ostvari cilj zacrtan 2022. godine, a to je pobeda na Dakar reliju. Fabrika „četiri prstena” je iskoristila svoju poslednju šansu za osvajanje pustinje u Saudijskoj Arabiji, pa će sada na miru moći da se posveti razvoju motora i bolida za Formulu 1, u koju nemačka marka ulazi 2026. godine.

Od tri vrlo poznate i iskusne posade, pobedu Audiju doneo je čuveni španski relista, Karlos Sains. On i suvozač Kruz nisu osvojili nijedan specijal, ali su na kraju uspeli da budu najbrži u zbiru vremena, pošto su izbegli mehaničke probleme i sve ostale zamke koje nosi pustinja u Saudijskoj Arabiji. To se ne može reći za dva preostala člana tima, jer su Stefan Peterhansel i Matijas Ekstrom bili jako brzi, obojica su po jednom i pobednici dana, ali su njihove „audije” zadesili brojni kvarovi i mnogo pucanja guma. Zato su oni tokom druge polovine bili podrška Sainsu, kako bi Španac nesmetano stigao prvi na cilj.

Jedan od najvećih pesimista kada je kvalitet „audija” u pitanju bio je Naser Al Atijah. Kataranin je napustio Tojotu i prešao u ekipu Prodrajva, gde je vozio model „hanter T1”, isti kao i njegov kolega, Sebastijen Loeb. Petostruki pobednik je tvrdio da će se „audiji” pokvariti već u prva tri ili četiri dana i da nemaju realne šanse da stignu do cilja.

Mora se priznati da je delimično bio u pravu, osim u slučaju Sainsa, ali se pokazalo i da njegov „hanter” nije uspeo da dobaci dalje od devetog dana.

{{related-post-1}}

Osim pobede na petom brzincu, jedinom na kojem nije imao problema, Al Atijah je svih ostalih dana imao mnogo kvarova, menjao je i motor, a na devetom brzincu je konačno odustao. Toliko je bio razočaran da je samo kratko komentarisao da za „hanter” više ne želi ni da čuje, a kamoli da ga vozi.

Mnogo bolje sreće je bio njegov kolega, Sebastijen Loeb. Imao je i on manjih problema i pucanja guma, ali je Francuz držao korak sa Sainsom i bio u prilici da u dva poslenja dana hvata zaostatak od 13 minuta za El Matadorom. I taj 11. specijal je odlično počeo, sve dok se reli as nije žestoko prizemljio posle jednog skoka sa visoke dine. Rezultat je bio pucanje kompletnog trapa, pa je san o pobedi raspršen i ovoga puta.

{{related-post-2}}

Bez obzira na taj gubitak, devetostruki reli šampion sveta je uspeo da završi na trećem mestu. Taj maler iskoristio je mladi Belgijanac Žilom De Mevijus, koji je i najbolje plasirani takmičar Tojote na cilju. Imao je velike ambicije fabrički tim GR Tojote, ali je najbolji plasman na kraju doneo privatnik. Možda je privatna ekipa Overdrajv, za koju pored Belgijanca vozi i domaći ljubimac, Jazid Al Rađi, mogla da ima i pobednika da se sudbina nije loše poigrala sa domaćinom.

Al Rađi je imao odličan početak trke, vodio je od trećeg do šestog specijala, ali se pred dan odmora žestoko isprevrtao preko jedne dine i završio trku. Probleme su imali i svi fabrički vozači Tojote, a naročito mladi Set Kintero, koji je adut japanskog tima za budućnost.

Njegov „hajluks” se pokvario već posle četiri dana, veteran De Vilijers više je pružao podršku drugima nego što se trkao, a Brazilac Lukas Moraeš je bio na pragu osvajanja trećeg mesta, isto kao i prošle godine. Od toga ipak nije bilo ništa, jer je pretposlednjeg dana i njegov „hajluks” posustao – za potpuni kolaps fabričke ekipe.  

Motociklisti su kao i uvek bili najbrojniji i najinteresantniji, pogotovo očekivani okršaj Honde i KTM ekipa, jer isti motor samo pod različitim imenom koriste i Huskvarna i Gas Gas. Ispostavlja se da je na kraju najveće iznenađenje napravio indijski tim Hiro motorsport i njihov Ros Brenč.

Stradao španski motociklista

Skoro da ne prođe godina, a da na Dakar reliju neko ne strada, bez obzira na to da li se radi o takmičarima, publici ili nekom pratećem osoblju relija. Ove godine od posledica pada na drugoj etapi i povrede mozga preminuo je Karles Falkon, koji je tek drugi put vozio ovu trku. Falkon je pao tokom drugog dana, ali je sedam dana kasnije preminuo od posledica povreda.

Beli čovek iz Bocvane je od starta bio u samom vrhu, ali se na kraju zadovoljio odličnim drugim mestom, prvim podijumom za njega i u Indiji i Aziji poznatoj fabrici motora.

Honda je ovog puta bila nepobediva, pa je Amerikanac Brabek od petog dana preuzeo vrh gde je ostao i do cilja 12. etape u gradu Janbu, smeštenom na obali Crvenog mora. Brabeku je odlično pomagao Adrijan van Beveren, osvajač trećeg mesta na cilju. Rezultat Honde bi bio još bolji da nije bilo malera i kvarova za dvojicu Čileanaca u ekipi. Korneho i Kintanilja su na početku osvajali specijale i vodili, ali su ih kvarovi sprečili da možda i pobede ili dođu do podijuma. Zato su tu bili Brabek i Beveren, a na njihovu formu odgovore nisu imali braća Benavides, Danijel Sanders i ostali, pa je primat ponovo otišao u ruke Honde.

{{related-post-3}}

Da na Dakar reliju nije važna samo brzina, najbolje potvrđuje podatak da su Kevin Benavides i Naćo Korneho osvojili po tri specijala, Brenč dva, a Brabek i Beveren samo po jedan.

Nove pobednike imali smo i u još jednoj tradicionalnoj konkurenciji, u trci kamiona. Branilac titule, Janus van Kasteren iz poznatog holandskog tima De Roj, od starta je krenuo snažno i konstantno uvećavao prednost. Holandez će pamtiti ipak šesti dan, kada je vožen maratonski specijal od 48 sati, a u tzv. Praznoj četvrti, delu pustinje u Saudijskoj Arabiji, potpuno je zakazao njegov „iveko”. To je iskoristio Martin Maćik i takođe u „iveko pauerstar” kamionu pobedio.

Bez Sagmajstera ovog puta

Navikli smo punu deceniju unazad da na Dakaru obavezno gledamo našeg Gabora Sagmajstera. Subotičanin je i ove godine uredno aplicirao za učešće, ali ga organizatori nisu uvrstili na startnu listu. I pored statusa legende Dakar relija, iz ASO organizacije, koja vodi Dakar priču, odlučili su se da Srbiju ostave bez predstavnika.

Za potpunu radost Čeha pobrinuo se veteran Aleš Lopraiš, koji je u svojoj ručno proizvedenoj „pragi” završio drugi. Malu radost Holanđanima donosi najmlađi učesnik u konkurenciji kamiona, Mičel van den Brink, opet za volanom „iveka”.

Kristina vrlo, vrlo srećna

Još od 2001. godine kada je Nemica Juta Klajnšmit pobedila u generalnom plasmanu, nije se dogodilo da jedna dama pobedi u nekoj konkurenciji na Dakar reliju. Ove godine se posrećilo Kristini Gutijerez, koja je na ciljnu rampu stigla kao pobednica u Čelendžer klasi, u kojoj se voze prototipovi poznatih bagi vozila, vrlo dorađenih i maksimalno tehnički pripremljenih. Od starta je poljska familija Gožal dominirala klasom, jer su braća Marek i Mihal i njihov sin, odnosno bratanac Erik, zauzeli vrh ove klase. Stvar se potpuno promenila kada su mladi Erik i njegov stric Mihal diskvalifikovani zbog korišćenja karbonskog kvačila na njihovim „taurusima”. Tada je vođstvo preuzeo Amerikanac Mič Gutri i činilo se da će on pobediti, pošto je imao 25 do 30 minuta prednosti nad Špankinjom. Da ništa nije gotovo dok se ne dođe do cilja dokazao je Gutrijev slučaj. On je tokom poslednjeg dana i samo 174 kilometra specijala imao kvar koji ga je koštao skoro dva sata popravke. Uporna Kristina Gutijerez je pobedila, Gutri je nekako drugi, a Litvanac Rokas Baciuškas treći.

Trijumf još jednog Španca

Već četiri godine unazad na Dakaru se takmiče i vozila u Klasik konkurenciji, a to su mašine koje su se nekada koristile za vrlo ozbiljno trkanje u vreme održavanja Dakar relija u Africi. Sistem takmičenja se ne bazira na ostvarivanju najboljeg vremena, već postoji pozitivno i negativno bodovanje. Draž ove klase je veliki broj mnogima nekada omiljenih Dakar mašina, a jedna od tih je i pobednička „tojota lend kruzer”, koju je vozio Španac Karlos Santaolala. Još jednom „lend kruzeru” pripada treće mesto, vozio ga je Italijan Bedeski, a njegov zemljak Traljo je završio drugi, opet u legendarnom terencu „nisan patfajnder”.