Večita dilema

Odlazak na letovanje za mnoge vozače je ozbiljan stres, jer treba proveriti automobil za dugačak put, informisati se o putarinama, cenama goriva, propisima u zemlji u koju se putuje. Na kraju dok se putnici veselo pakuju njima se javlja večita dilema – kada je pravi trenutak da se krene put morske obale. Dok je većina decidna i uverena da je najbolje putovati danju, ima i onih koji smatraju da je noću lakše putovati. Ukoliko još uvek razmišljate da li je bolje putovati pod zvezdanim nebom ili tokom dnevne svetlosti podsećamo vas na neke praktične savete i mišljenja stručnjaka i psihologa.

Prednost vožnje danju

Nekadašnji razlozi za putovanje danju kao što su rad benzinskih pumpi, ugostiteljskih objekata ili auto-servisa u slučaju kvara, odavno više ne postoje. Do mora se putuje uglavnom auto-putem na kome svi objekti rade non-stop. Glavni argument, lekara i psihologa koji su se bavili ovom temom, jeste da se na putovanje kreće po dnevnom svetlu zbog biologije. Preciznije rečno po njima je ljudski organizam ustrojen tako da bude na vrhuncu kada je sunce na nebu. Ako 350 dana u godini noću spavamo, a danju radimo, zašto bi putovanje na more bilo izuzetak. Dnevna svetlost nas podstiče i omogućava da se bolje koncentrišemo na saobraćaj i vožnju. Moć zapažanja predmeta i okoline je na maksimumu kao i predviđanje, što je vrlo važno kako bismo na vreme izbegli neprijatne situacije. U svakom slučaju, ko bira putovanje danju, to ne znači da treba da sedne u automobil oko podneva, već da porani što je moguće više. Uostalom, ko u šest sati ujutru krene iz Beograda na Halkidiki ili u Crnu Goru, već posle desetak sati umerene i bezbedne vožnje, sa svim pauzama i zadržavanjem na granici, može da uživa na plaži.

S druge strane, oni kojima je volan draži noću, kao veliku manu dnevne vožnje ističu visoke temperature, veće gužve na putevima i duže zadržavanje na graničnim prelazima. Drugi argument vozača koji vole noćnu vožnju su nemirna deca. Nesumnjivo je lakše voziti dok deca spavaju nego kada su budna, često nervozna zbog samog putovanja ili kada stvaraju buku i svojim ponašanjem ozbiljno dekoncentrišu vozača. Stručnjaci kažu da je jedno od rešenja dobro planiranje, a to znači da unapred odredite mesto za pauzu i predah na kome bi moglo da se skrene s puta i vidi nešto zanimljivo. To će ne samo obogatiti vaše putovanje, već će ga i mališanima učiniti zanimljivijim i manje napornim.

Osim ova dva najčešća razloga, stručnjaci navode i neke druge, rekli bismo, praktične razloge. Na primer, u slučaju da vam zatreba lekarska pomoć ili vas iznenada zaboli zub, sve je mnogo lakše obaviti danju, čak i u manjim mestima koja su uz put. Takođe, lekari savetuju osobama koje nose naočare ili sočiva da isključivo voze po dnevnoj svetlosti, jer tako smanjuju naprezanje i umor. Ozbiljni argumenti za izbegavanje vožnje danju jesu putarski radovi zbog kojih ima obustava saobraćaja. Međutim, ako dobro isplanirate putovanje i informišete se na vreme preko Operativnog centra AMSS, sigurno nećete doći u situaciju da zbog radova nenadano stojite u koloni sat ili dva, po najvećem suncu.

Vožnja pod zvezdama

Iako većina lekara ne preporučuje vožnju noću to svakako ne znači da su izričito protiv. Ipak, ne treba zaboraviti da je vožnja pod zvezdama mnogo napornija od vožnje danju i ranije izaziva umor kod vozača. Da je noć mnogo rizičnija za duže putovanje slažu se i stručnjaci Agencije za bezbednost saobraćaja. Podsećaju da naše telo ima biološki sat, koji je ustrojen tako da tokom noći spavamo, ali kvalitetno. Naime, takozvano dnevno i uobičajeno noćno spavanje nisu isto. Biološki sat tek negde oko 21 sat naveče, znači kada je napolju mrak, počinje da luči hormon melatonin. Ovaj hormon nas čini pospanim i priprema naše telo za noćni odmor. Zato je rizik od saobraćajne nezgode u noćnim uslovima čak 15 puta veći, a posebno je izražen između dva sata posle ponoći i šest ujutro. Sklapaju nam se oči, zevamo, opada koncentracija i pojačava se negativno reagovanje na svetlo farova, a neretko dolazi i do kratkotrajnog sna. Koliko je to opasno najbolje svedoči podatak da pri brzini od 130 km/h na auto-putu, za samo tri sekunde koliko traje san vozača, automobil pređe put od 108 metara, i to bez ikakve kontrole.

Ako ste već izabrali noćnu vožnju savet je da češće pravite pauze, a nakon četiri sata putovanja i duži odmor od najmanje pola sata. Nedostatak sna usporava reflekse i sposobnost uočavanja predmeta u okolini puta pada za preko pola. Oni kojima smeta dečja graja, pa zato voze noću, moraju imati na umu da tišina u kabini, ali i monotone aktivnosti tokom vožnje (posebno ako se oslonite na tempomat) dovode do pada koncentracije i ubraznog javljanja pospanosti što obično rezultira mikro-snom. I na kraju, vremenske nepogode –pre svih kiša, dodatno smanjuju vidljivost i pojačavaju osećaj umora kod vozača.

Ovo su bili samo neki od argumenata za i protiv vožnje noću, odnosno danju, ali kako god da odlučite imajte na umu da je putovanje deo odmora, pa nemojte žuriti i uživajte sa svojim saputnicima u njemu, a mi vam želimo srećan put, jer ne zaboravite da odmor počinje putovanjem.