Rimejk istorijske trke sutra u Beogradu

Velika međunarodna parada istorijskih automobila i motocikala pod nazivom Belgrade Grand Prix 2024 biće održana sutra na Kalemegdanu. Ovaj događaj se organizuje nakon velikog uspeha prošlogodišnje manifestacije, kada je, u znak sećanja na legendarnu trku oko Kalemgedana iz 1939. godine, ulicama glavnog grada prodefilovalo više od 60 spektakularnih i retkih oldtajmera, među kojima su prednjačili trkački modeli kakvi su učestvovali u istorijskoj trci.

Podsetićemo, prva i jedina Grand Pri trka u Beogradu održana je pre 85 godina, uoči samog početka II svetskog rata. U najjačoj klasi učestvovali su najsnažniji i najbolje pripremljeni automobili tog doba, a pobedio je Italijan Tacio Nuvolari.

Povodom najave sutrašnjeg događaja, održana je konferencija za medije na Starom dvoru.

- Siguran sam da će Grad Beograd nastaviti i dalje da podržava trku, zajedno s našim prijateljima iz Italije, koji su se angažovali na poseban način. Verujem da će trka vremenom dobiti i takmičarski značaj, izjavio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Ambasador Republike Italije, NJ.E. Luka Gori, istakao je tri važna aspekta ovog  memorijalnog događaja.

{{related-post-1}}

- Rekonstrukcija trke iz 1939 predstavlja omaž motosportu, koji predstavlja značajan deo italijanske istorije, prijateljstvu Italije i Srbije, kome je uvek doprinosio sport, kao i gradu Beogradu, koji se priprema za EXPO 2027, naglasio je NJ.E. Luka Gori.

-Ponosim se vezom koju trke oko Kalemegdana imaju sa mojom porodicom. Povodom rođendana moga oca, kralja Petra Drugog Karađorđevića, u trenutku kada je u Evropi počinjao Drugi svetski rat, Gran Pri je bilo jedno od poslednjih radosnih dešavanja u Kraljevini Jugoslaviji. Ovim događajem čuvamo sećanje na stari Beograd, Srbiju i našu istoriju, poručio je prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević.

O značaju ove trke i njenom istorijatu govorili su, između ostalih, Đorđo Andrijan, direktor „Belgrade Grand Prix”, Vladimir Atanacković, predsednik Srpskog saveza za istorijska vozila, kao i Roberto Ćinkota, direktor Italijanskog instituta za kulturu.

‍

‍