Možda i najvažniji BMW u istoriji nemačke kompanije

Na nemačkom tržištu 60-ih godina suvereno su vladali Mercedes, Ford, Opel… A u Evropi veliki deo kolača pripadao je Italijanima, poput Fijata, i Francuzima sa dominantnim markama – Pežo, Reno i Sitroen. Onda se pojavila čuvena BMW-ova serija 02. Bio je rodonačelnik tzv. Neuen Klasse (nove klase), koja je praktično spasila firmu od bankrotstva. Startovala je 1966. modelom „BMW 1600”, opremljenim motorom M10 zapremine 1.573 ccm, sa četiri cilindra i jednostrukim Solex karburatorom, snage 85 KS. Ovaj model je kasnije preimenovan u „1602”, kako bi se razlikovao od limuzine sa četvoro vrata. Potom se krenulo sa „bildovanjem”...

U „ring” je godinu dana kasnije ubačen „BMW 1600 Ti”, sa dvostrukim karburatorom i 105 KS. Kultni model – „2002”, sa motorom M10, zapremine 1.990 ccm i jednostrukim karburatorom, snage 100 KS, pojavio se početkom 1968. Toga dana je zapravo rođen jedan od najpoznatijih i najboljih trkačkih automobila u istoriji. Odmah za njim, sredinom godine, pojavio se i „BMW 2002 ti”, sa dvostrukim karburatorom i 120 KS, a 1971. i model „BMW 2002 tii” snage 130 KS, sa mehaničkim ubrizgavanjem goriva (Kugelfišer sistem). Dve godine kasnije usledio je najsnažniji model – „BMW 2002 turbo”, sa turbo kompresorom KKK i 170 KS. Svi modeli bili su serijski opremljeni menjačem sa 4 brzine, a po želji je mogao da se dobije menjač sa 5 brzina, dok je za američko tržište postojao i automatski menjač.

Model „2002” je bio redovni učesnik izuzetno jakog nemačkog šampionata i tokom koga je rasla snaga motora koja je sredinom ’70 dovela do „monstruma” „BMW 2002 turbo” sa ogromnom snagom, sa izuzetno širokim bokovima i ogromnim spojlerom. To je zapravo bila preteča DTM trkačkog automobila

Ulazak u svet trka

Odmah po pojavljivanju, modeli „1600” i „2002” sa motorom M10 uključili su se u auto-sport u Nemačkoj i Evropi – pre svega na kružnim i brdskim trkama, ali i na reli takmičenjima. Pohod je započeo 1968. u Kupu Evrope za turističke automobile, gde se fabrički pripremljen „BMW 2002” praktično prošetao do prvog mesta u konkurenciji konstruktora. Austrijanac Diter Kvester istovremeno se okitio šampionskom titulom kao vozač. I tjuner BMW automobila Alpina postizala je zapažene rezultate u ovom takmičenju, s tim da je drugi nemački tjuner Šnicer (Schnitzer) imao više uspeha na Evropskom šampionatu na brdskim stazama, gde je trijumfovao u klasi 1968, 1969. i 1970. godine.

Tjuneri umesto fabrike

U Evropskom šampionatu za turističke automobile, iz kupa preimenovan u Šampionat, sada Grupa 2, fabrički tim se povukao, pa su čast firme BMW 1970. branili tjuneri Alpina i Schnitzer. I to veoma uspešno – Alpina je odmah osvojila Šampionat. Sledeće 1972. godine pored Alpine, uključili su se i Kopešen (Kopeschen) i GS Tuning, sa jakim vozačkim postavama. U to vreme glavni konkurent u klasi bio je „ford escort RS 1600”, sa glavom motora sa 16 ventila, u Evropi i u nacionalnim šampionatima, posebno nemačkom. Za sezonu 1973. i BMW je kod FIA homologirao za model „2002” glavu motora sa 16 ventila, što je sledećih godina omogućilo tjunerima da se sa „BMW-om 2002” uspešnije suprotstave „ford escortu RS”, tjunera Zakspeeda.

Uspesi na reliju

„Dvehiljadedvojka” se sa uspehom takmičila i na relijima. Za upravljačem „BMW-a 2002 ti”, Poljak Sobieslav Zasada osvojio je 1971. Evropski šampionat u reliju.

Jedan od najpoznatiji vozača bio je Nemac Ahim Varmbold, koji je 1971. bio prvak Zapadne Nemačke u reliju, a 1972. pobednik TAP relija u Portugaliji, voženog u okviru Evropskog šampionata, preteče današnjeg WRC-a. Pomenuta homologacija glave motora sa 16 ventila u Grupi 2 kod FIA 1973. snažno je približila „BMW 2002” konkurenciji, prvenstveno „fordu escortu RS”.

Fabrika je za tu sezonu u WRC-u oformila reli tim, angažovan je Norvežanin Bjorn Waldegard, jedan od najboljih reli vozača u istoriji, dok je mesto suvozača zauzeo Žan Tod. Uspeh je bio polovičan, osvojen je samo reli Austrijska Alpska vožnja.

Zvezda i na EX YU prostoru

„BMW 2002” imao je značajnu ulogu na takmičenjima u bivšoj Jugoslaviji. Sa njim je najviše uspeha postigao Zagrepčanin Goran Štrok. Osvojio je četiri trke Letnje lige automobilista Jugoslavije 1969. U sezoni 1971. dobio je jaku konkurenciju u klasi, dva „alfa romeo GTAm”, ali ga ni to nije sprečilo da ponovo bude ubedljiv i na krugu i na brdu. Iste godine, sa iznajmljenim „BMW-om 2002 ti alpina”, u paru sa PAM-om, učestvovao je u trci 4 sata Monce u okviru Evropskog šampionata za turističke automobile. Osvojili su solidno peto mesto ukupno, a bili su četvrti u klasi. Godine 1972. titula šampiona Jugoslavije u klasi iznad 1.300 ccm pripala je vozaču BMW-a, Sarajliji Miroslavu Noseu, za upravljačem „BMW-a 2002 ti alpina”. Nose sa „alpinom” postaje šampion 1973. i 1974, a osvaja i Zlatnu kacigu.

Šampionsku titulu osvojenu 1968. godine, BMW i Diter Kvester uspeli su da odbrane u narednoj sezoni. Te 1969. pojavio se fabrički „BMW 2002 tiK”, Grupa 5, još snažniji zahvaljujući turbo kompresoru. Kvester je sa „BMW-om 2002” pobeđivao na Velikoj nagradi Beograda u dva navrata – 1968. i 1969.

„BMW 2002” je bio odličan reli auto za ex-Yu prilike, dovoljno snažan već kao serijski auto, a ipak relativno pristupačan. U Šampionatu Jugoslavije u reliju ’70 godina „BMW 2002” vozili su Drago Horvat, Behdžet Mutevelić, Robert Šurenberg, Milorad Jakšić Fanđo, Mladen Gluhak, Goran Štrok. Šampion u klasi 1970. i 1971. bio je Mladen Gluhak. Na Monte Karlo reliju 1969. sa „BMW-om 2002 ti” nastupio je Mladen Gluhak, a jedan od četiri učesnika sa ovih prostora bio je i Nišlija Dragan Ristić 1970. godine. Na 43. Monte Carlo reliju 1975. posada sa startnim brojem 108, Petar Kolić / Nenad Savić, u „BMW-u 2002”, uspela je da zabeleži peto mesto u generalnoj konkurenciji.

Na 6. YU reliju voženom od 30. maja do 2. juna 1974. godine, posada sa startnim brojem 5 –Valter Cokl / Johen Ziberg sa fabričkim „BMW-om 2002 tii” osvojila je drugo mesto

Inače, model „02” rodonačelnik je klase koju je kasnije nastavila i danas aktuelna „serija 3”. Naravno, sve je u međuvremenu evoluiralo u skladu sa tehnološkim potrebama, ali je „BMW 2002” ostala dizajnerska okosnica i zato je i danas prepoznatljiv kao retko koji model u automobilskoj industriji.

TJUNERSKI SAN

Tjuneri koji su najviše radili na BMW-om modelu „2002”, bile su firme Alpina, Šnicer, GS Tuning, Krpčen. Najjednostavnija poboljšanja snage postizana su ugradnjom karburatora, uglavnom duplih Vebera 40 DCOE, koji su motoru 1.6 podizale snagu na 105 KS. Sa istim kompletom Vebera 40 DCOE motor „2002” davao je 120 KS i dostizao brzinu od 185 km/h. Cene ovih modifikacija na motorima kretale su se oko 900 tadašnjih maraka. Ozbiljnije prepravke uključivale su posebne obrade glave motora i poliranje kanala, sportska bregasta drugačije izduvne grane i sportske filtere... Cene bez ugradnje dostizale su sumu oko 2.000 maraka. Povećanje snage na 145 KS i 195 km/h maksimalne brzine. Za povećanje snage agregata od 2,0 l na 175 KS, korišćeni su Veberi 45 DCOE, oštrije bregaste, specijalni klipovi, specijalna ulja i filteri. Cene ovakvih radova prelazile su 3.500 maraka. Primera radi, kod GS tjunera cena za „BMW 1602” sa 1.6 motorom, koji prolazi tehnički pregled TUV, početkom 70-ih prelazila je 12.000 maraka, a modela „2002” sa Veberima 45, sa Tekao sedištima, kožnim volanom, sigurnosnim pojasom, negativnim nagibom vešanja itd. bila je 14.350 maraka. Model „2002 Ti” sa 175 KS, 5-brzinskim menjačem, ventilirajućim kočnicama, Koni oprugama, šper diferencijalom, specijalnim izduvom i gumama 175HR13, koštao je 19.500 DEM.