Rezultati prodaje putničkih vozila u Evropi za 2025: Koji modeli i brendovi su bili najtraženiji, a koji su podbacili?

Na 10.882.831 novih registracija, tržište putničkih automobila u Evropskoj uniji ostvarilo je blagi rast u 2025. godini. Najveći deo (27,6%) prigrabila je Volkswagen Grupa sa gotovo tri miliona prodatih automobila i rastom od 5,5% u odnosu na 2024. Za ovaj rezultat je u najvećoj meri zaslužna marka VW sa 1.223.471 jedinica (rast 5%).

Odlično se prodavala i Škoda (724.403/+9,8%), Audi je sa cifrom 528.596 takođe u plusu 2,3%, a najveći skok, čak 35,8 odsto, ostvarila je Cupra sa gotovo 250.000 novih registracija. Podbacili su Seat (189.773/-4,8%) i naročito Porsche (66.531/-17,1%), koji ne mogu da se pohvale dobrim rezultatima.

Drugo mesto je zadržao Stelantis, međutim, najveća automobilska grupacija sa svojih 14 brendova nema previše razloga za zadovoljstvo. Tržišni udeo im je opao sa 16,4 na 15,3 odsto, a godinu su završili sa 1.660.155 prodatih vozila.

Peugeot je sa 546.315 registracija imao 3,3% slabiju prodaju, Citroen je u blagom plusu (0,8%) sa saldom 327.818, Opelu se prodaja srozala za 5,5 odsto (312.880), Jeep je zabeležio još veći minus - 4,6 odsto odnosno 114.128 vozila, dok je DS-u prodaja opala za 23%, odnosno Lanči za čak 65%.

Jedino Alfa Romeo sa 55.323 prodata vozila može da se pohvali izuzetnim skokom od 30,5%.

Na treće mesto izbila je Renault Grupa sa rastom od 5,3 odsto i 1.239.693 novih registracija. Marka Renault je prodala 674.059 automobila (+6,8%), Dacia 538.865 (+3,4%), a ostalo Alpin.

Hyundai Grupa je četvrta sa saldom od 808.350 vozila (Hyundai i Kia), peta je BMW Grupa sa 776.331 prodatim vozilom i rastom od 6,4%. BMW je doneo 647.006 novih kupaca (+4,2%), a Mini 117.325 (+20%).

Sledeća na „tabeli” je Toyota Grupa nešto manje od 800.000 prodatih vozila, a njen pad izražen u procentima iznosi 6,3 odsto. Marka Toyota je došla do 741.921 kupca, a Lexus do 56.898.

Mercedes-Benz je odmah iza japanske grupacije 568.764 prodatih vozila i rastom od 1,5 odsto. Zatim sledi nekada moćni Ford, koji je još jednu godinu završio sa negativnim rastom (-2,4%) te je prepolovio nekadašnjih 5 odsto učešća. Prodaja američke marke srozala se na samo 309.060 prodatih automobila. Ni Volvo nije prošao mnogo bolje, sa padom od 14,5 odsto završio je sa 282.277 jedinica.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Kineska grupacija SAIC, što je skraćenica od Shanghai Automotive Industry Corporation, povećala je prodaju za 33,9 odsto. Još uvek to nisu naročito impresivne brojke, ali 211.014 primeraka nije ni zanemarljiva količina. Inače, najveći doprinos ovoj grupaciji daje marka MG.  

U opsegu između 100 i 200 hiljada prodatih automobila pozicionirali su se Nissan (198.048/-2,1%), Tesla (150.504), čija prodaja je potonula za čak 37,9%, Suzuki (174.108/-13,7%), BYD sa ubedljivo najvećim rastom od svih (128.827/+227,8%) i Mazda (119.283/-13,5%).

Jaguar Land Rover grupa pada na sve niže grane. I dok za Land Rover još uvek postoji nada da će pronaći izlaz iz krize – prodaja mu je opala za 10,4 odsto na svega 52.226 primeraka, Jaguar je sa svega 935 prodatih primeraka na nivou statističke greške.

Pretposlednje mesto zauzima Honda sa 45.011 novih registracija i rastom od 12,6 odsto, dok je na začelju Mitsubishi sa tačno 500 primeraka manje od Honde i padom prodaje od 23,6 odsto.

EV zauzeli gotovo petinu tržišta

U 2025. godini registrovano je 1.880.370 novih baterijsko-električnih automobila, što čini 17,4% tržišnog udela u EU. Četiri najveća tržišta u EU, koja zajedno čine 62% registracija baterijsko-električnih automobila, zabeležila su rast: Nemačka (+43,2%), Holandija (+18,1%), Belgija (+12,6%) i Francuska (+12,5%).

Podaci za period januar – decembar takođe pokazuju da su registracije novih hibridno-električnih automobila u EU porasle na 3.733.325 vozila, zahvaljujući rastu na četiri najveća tržišta: Španija (+23,1%), Francuska (+21,6%), Nemačka (+8%) i Italija (+7,9%). Hibridno-električni modeli čine 34,5% ukupnog tržišta EU.

Istorijski decembar

Prodaja vozila sa čisto električnim pogonom u decembru je prvi put nadmašila prodaju „benzinaca”. Za to je zaslužan skok od 51% EV automobila i 36,7% plag-in hibrida, dok su hibridno-električni automobili zabeležili rast od 5,8%. Međutim, važno je napomenuti da se prema klasifikaciji ACEA, blagi hibridi (mild hybrid), odnosno vozila koja kombinuju benzinski motor i električni sistem od 48 V svrstavaju u hibridna vozila, a ne u benzinska, pa je i to umnogome uticalo na ovakav odnos snaga. Inače, u decembru je na tržištu EU zabeleženo 963.319 novih registracija, što predstavlja rast od gotovo 9 procenata.

Registracije plug-in hibridnih-električnih automobila nastavile su rast, dostigavši 1.015.887 vozila u istom periodu. Rast je podstaknut povećanjem obima na ključnim tržištima kao što su Španija (+111,7%), Italija (+86,6%) i Nemačka (+62,3%). Zbog toga plug-in hibridni automobili sada čine 9,4% registracija automobila u EU, u odnosu na 7,2% prošle godine.

Benzinci i dizeli u recesiji

Do kraja 2025. godine, registracije benzinskih automobila pale su za 18,7%, pri čemu su sva velika tržišta zabeležila pad. Francuska je imala najveći pad, sa smanjenjem registracija od 32%, zatim slede Nemačka (-21,6%), Italija (-18,2%) i Španija (-16%).

Sa 2.880.298 novoregistrovanih automobila u 2025. godini, tržišni udeo benzinskih vozila pao je na 26,6%, sa 33,3% godinu dana ranije. Tržište dizel automobila nastavilo je da opada, sa padom registracija od 24,2%, što je rezultiralo udelom od 8,9% u 2025. godini. Takođe, međugodišnja promena u decembru 2025. pokazala je pad od 19,2% za benzinske i 22,4% za dizel automobile.

Kada je reč o zastupljenosti različitih vrsta pogona i njihovom odnosu snaga, treba uzeti u obzir da opredeljenje kupaca umnogome određuje ponuda proizvođača, a ona se poslednjih godina sve manje rukovodi afinitetima kupaca, a sve više ekološkim propisima.

Nemačka prednjači

Već po tradiciji, pozicija najvećeg pojedinačnog tržišta u Evropskoj uniji pripada Nemačkoj. Tamo je minule godine registrovano 2.857.591 vozilo, a rast u odnosu na 2024. godinu iznosi 1,4 odsto. Francuska je zadržala drugo mesto i pored toga što je doživela pad od 5 odsto, tako da se godišnji broj registracija smanjio na 1.632.152. U Italiji su se takođe manje kupovali novi automobili (-2,1 odsto), pa je tržište na Apeninima godinu okončalo sa 1.524.843 novoregistrovana automobila. Četvrto najveće tržište je Španija sa 1.148.650, sa rastom prodaje od čak 12,9 odsto, koji je omogućio da ova država prebaci milion novih registracija.

Brojke u regionu

Sa godišnjim rastom prodaje od 7,4 odsto, Hrvatska je završila 2025. sa 69.841 novom registracijom. Najveći rast ostvarila je Bugarska, i to 15,1 odsto, te je godinu zokružila sa 49.419 novih registracija. To je ipak manje od Slovenije, gde je kupljeno 57.556 novih vozila (+8,6 odsto). Ako pogledamo brojke u Rumuniji, možemo reći da je njihovo tržište sa 93.103 prodata vozila stagniralo (-0,3 odsto). Najveće tržište i ujedno jedino u regionu sa više od 100.000 prodatih vozila je Mađarska, gde je prvi put registrovano tačno 129.440 automobila.
Što se tiče prodaje električnih automobila u zemljama EU iz našeg komšiluka, najveći skok zabeležen je u Bugarskoj (62 odsto) gde je prvi put registrovano 2.420 novih „strujaša”. U Mađarskoj je takođe skočilo interesovanje za ovu kategoriju – rastom iznosi 28,5 odsto, a ukupan broj prodatih EV 11.002. I Slovenci su za 10,3 odsto više kupovali električna vozila nego 2024, pa je godišnja prodaja zaokružena na 6.419 novoregistrovanih EV. Nasuprot tome, Hrvatska je suočena sa godišnjim padom od čak 29,4 odsto, pa je broj novih registracija EV pao na 1.266. Rumunija je sa 8.849 prodatih EV takođe imala pad, koji u procentima iznosi 9,7 odsto.

‍