Preti li Evropi „Havana efekat“? Prvi čovek Mercedesa poziva EU na promenu politike!

Iako se o preobražaju automobilskog tržišta donedavno govorilo s mnogo entuzijazma i optimizma, stavovi koji nam dolaze sa najznačajnijih pozicija govore da su u Evropi praktično popaljene sve crvene lampice…

Najsvežiji primer dao je ni manje ni više nego Ola Kallenius, CEO kompanije Mercedes-Benz i predsednik udruženja ACEA, koji je u autorskom tekstu za renomirani The Economist skrenuo pažnju jasnosti na težak položaj industrije automobila u Evropi…

U zelenu tranziciju investirano 250 milijardi

Kallenius je podsetio da je evropski automobilski sektor već investirao više od 250 milijardi evra u zelenu tranziciju, kao i da su na tržište stigle stotine novih EV modela. Ipak, preusmeravanje kupaca na EV ide suviše sporo, budući da tržišni udeo električnih automobila u Evropi u proseku iznosi oko 15 odsto, što je znatno ispod inicijalnih očekivanja.

S tim u vezi, prvi čovek Mercedesa upozorava na potencijalni scenario koji naziva „Havana efektom” a koji se odnosi na činjenicu da kupci usled previše stroge regulative ili nedostatka alternativa ne kupuju nova električna vozila, već nastavljaju da voze stara vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem.

Paralela sa Kubom je ilustrativna ali i upozoravajuća, jer vozni park na Starom kontinentu preti da ostane star, neefikasan i pun štetnih emisija budući da prosečna starost automobila u EU već sada prelazi dvanaest godina, s tendencijom rasta.

Do promena u tri koraka

Ola Kallenius u tekstu ističe i da su za preokret potrebna korekcija kursa u tri ključna pravca: u pravcu dekarbonizacije, otpornosti lanaca snabdevanja i globalne konkurentnosti.

Za početak, dekarbonizacija ne bi trebalo da se sprovodi isključivo kaznama i krutim ciljevima za emisije, već fleksibilnošću tržišta i tehnološkom neutralnošću. Osim električnih vozila, značajnu ulogu bi, po njemu, trebalo da imaju i plug-in hibridi, efikasniji motori SUS tehnologije i klimatski neutralna goriva.

Ništa manje značajno, lanac snabdevanja trenutno je previše zavistan od Azije, naročito kada je reč o baterijama. Evropa zbog toga mora da obezbedi najznačajnije sirovine i proširi izvore nabavke.

Na kraju, Kallenius se osvrnuo i na temu konkurentnosti koja je pod pritiskom, između ostalog zbog porasta protekcionističkih politika širom sveta. Više carinske barijere, poput onih u Sjedinjenim Američkim Državama, dodatno otežavaju ulaganja u transformaciju. Zbog toga je, smatra Kallenius, od ključne važnosti dovršavanje jedinstvenog tržišta EU, kroz integrisanje tržišta kapitala i smanjenja regulatornih prepreka.

{{related-post-2}}

Vremena je sve manje

Naposletku, Kallenius narednih dvanaest meseci vidi kao odlučujući period, navodeći da Evropa mora da se prilagodi stvarnosti ili rizikuje da izgubi svoju industrijsku prednost zbog prekomerne regulacije. CEO renomirane kompanije smatra da je cilj klimatski neutralne i konkurentne automobilske industrije i dalje dostižan, ali samo ako politika i privreda budu išli zajedno ka istom cilju!

Da li će u Briselu imati sluha za savete prvog čoveka kompanije Mercedes ili ne, pokazaće naredni dani...