Pedale nisu dokaz: Evo koji e-bicikli dobijaju nalepnicu, a koji prelaze u kategoriju mopeda!

Tokom jula i avgusta, ali i ovih dana, mnogo se pričalo o električnim vozilima. Nažalost, ne o automobilima i subvencijama za njih kako smo navikli, već o električnim biciklima, tačnije o onima koji to nisu. Sve je počelo 28. juna stupanjem na snagu izmenjenog Pravilnika o motornim i priključnim vozilima. Ovaj akt je uveo jasniju podelu na to šta se može smatrati električnim biciklom, a šta mopedom, i upravo je tu nastao problem. Mnogi vlasnici koji su bili uvereni da poseduju električni bicikl, jer imaju pedale (kategorija K3), i da mogu da ga voze bez problema, odjednom su postali svesni da ustvari imaju moped (kategorija L1) koji se mora registrovati; morate da imate odgovarajuću dozvolu, kacigu i sve što ide uz to.

K3 ili L1- razlika fundamentalna

Prema novim zakonskim propisima bicikl (K3) je vozilo samo ako se pokreće isključivo snagom vozača, dok elektromotor služi samo kao ispomoć dok okrećete pedale ili ne postignete brzinu od 25 km/h. Osim toga, elektromotor ne sme biti jači od 0,25 kW.

Problem je nastao zbog toga što mnogi bicikli (ili je ispravnije reći prevozna sredstva) imaju ručicu gasa pomoću koje se kreću bez potrebe za okretanjem pedala, a neretko imaju i elektromotor jači od 0,25 kW.

To ih automatski svrstava u kategoriju mopeda (L1) a to znači registracija, polisa, tehnički pregled itd. Pravno gledano, ovde je sve jasno, ali problem je nastao kada su mnogi shvatili da su kupili nešto što im je prodato kao električni bicikl, a u stvari nije. Da stvar bude gora, vlasnici ne poseduju nikakvu validnu dokumentaciju (uverenje o homologaciji itd.) koju svako vozilo mora da ima. Često imaju samo fiskalni račun, pa i ako žele da uđu u legalne tokove i registruju vozilo kao moped, ne znaju kako.

Rok do februara

Ovaj pravni vakuum rešila je Vlada Republike Srbije uredbom od 28. avgusta koja obuhvata električna prevozna sredstva za koja nije utvrđena kategorija. Do 1. februara sledeće godine svi vlasnici neidentifikovanih vozila moraju da se prijave nekom od ovlašćenih institucija (na primer – AMSS CMV) koji ovaj posao obavljaju u ime Agencije za bezbednost saobraćaja (kao kada u vozilo ugradite uređaj za TNG ili CNG).

Pored lične karte, potrebno je priložiti dokumentaciju koju posedujete o vozilu i potpisanu izjavu o vlasništvu. Nakon pregleda, ovlašćeni subjekat izdaje posebnu zaštićenu nalepnicu. Ako je reč o električnom biciklu tu se stvar završava i jednom izdata nalepnica se trajno stavlja na vozilo.

{{related-post-1}}

Ako se utvrdi da je reč o mopedu, vlasnik pored nalepnice dobija od ABS-a uverenje koje se koristi prilikom registracije i upisa u Jedinstveni registar vozila. Zatim slede tehnički pregled i druga procedura kao za registraciju bilo kog drugog vozila. Važno je napomenuti da je procedura dobijanja nalepnice besplatna, odnosno da vlasnici bicikala ili mopeda po novom neće plaćati nikakvu naknadu.

Paprene kazne

Dok se cela stvar ne uhoda i ne počne izdavanje nalepnica (što se očekuje uskoro) savet vlasnicima koji nisu sigurni da li poseduju e-bajk ili moped jeste da ih ne koriste. Ko vozi ovakvo prevozno sredstvo rizikuje kaznu od 20.000 do 40.000 dinara, jer ih propisi ne prepoznaju kao vozila koja smeju da učestvuju u saobraćaju na javnim putevima, pa im saobraćajci mogu napisati globu.