Pola veka BMW-ove Serije 6: neprolazni simbol stila i prestiža!

Nakon velike naftne krize, ali i entuzijazma koji je ljubiteljima sportskih karakteristika pružila promocija Serije 5 (E12) iz 1972. godine, bavarski brend BMW je na tržište 1976. godine plasirao i Seriju 6! Reč je o modelu interne oznake E24, koji danas, pola veka kasnije, uživa kolekcionarski status, pogotovo u najpoželjnijem M6 izdanju.

Podsećanje ćemo krenuti od dizajna koji je potpisao legendarni Paul Bracq, kreativac koji je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina skicirao niz nezaboravnih automobila, pa je generacija E24 i danas automobil za kojim se mnogi instinktivno okreću!

Za „šesticu“ je Bracq osmislio izuzetno aerodinamičan i dinamičan oblik, u koji je uspešno uklopio B-stub, koji prethodni E9 nije imao. U prvom planu bio je, prirodno, prednji deo karoserije sa nezaobilaznim „bubrezima“ i dvostrukim kružnim svetlima, pa je „šestica“ ubrzo dobila nadimak Shark nose, budući da je njen prednji kraj mnoge asocirao na ajkulu.

Prvu seriju je za potrebe kompanije BMW izrađivao Karmann, pa je danas reč o veoma poželjnim izdanjima. Do 1977. godine Karmann je proizveo 10.102 „šestice“, nakon čega je BMW proizvodnju preselio u svoje nove pogone u Dingolfingu.
Ako se danas pogleda „lična karta“ ovog modela, u oči upada podatak da je dužina BMW-a E24 iznosila 4.755 mm, što mu je pružilo izduženi, elegantni profil, idealan za luksuzni sportski automobil.

Po pitanju opremljenosti i komfora BMW je postavio visoke standarde. Enterijer je za pomenuti period nudio visok stepen luksuza, sa jasnom orijentacijom ka vozaču.

Sedišta su bila sportski oblikovana, čime je BMW želeo da naglasi i sportski karakter i udobnost. Opciono su na raspolaganju bile i Recaro „kadice“, dok su velike staklene površine nudile dobru preglednost u vožnji.

Atraktivna „šestica“ je ispod haube imala redne šestocilindrične motore zapremine od 2,8 do 3,5 litara. Iako je u svim verzijama E24 nudio dovoljno adrenalina, kulminaciju je predstavljala verzija M635CSi iz 1983. godine, koju je pokretao redni šestocilindrični motor M88/3 DOHC. Zahvaljujući snazi od 286 KS, to ga je učinilo najmoćnijim BMW-om u tadašnjoj ponudi. U top izdanju E24 je do 100 km/h ubrzavao za 6,4 sekunde, uz maksimalnu brzinu od 255 km/h.

Moćni M635CSi je nudio mnogo više od potentnog motora, što je potvrdilo BMW Motorsport odeljenje. Ono je, naime, preradilo šasiju s ojačanim stabilizatorima, krućim oslanjanjem, većim kočnicama, diferencijalom s ograničenim proklizavanjem i petostepenim ručnim menjačem s kraćim prenosnim odnosima. Dizajnerski, ovaj model dobio je dublji prednji spojler, proširene lukove točkova i prepoznatljive M oznake. Unutra su poglede privlačila Recaro sportska sedišta sa presvlakom od kože.

Na kratkom spisku malobrojnih nedostataka, specijalizovana štampa iz tog vremena navela je veliku masu i cenu, pa je elitni GT model iz Minhena mogao da priušti samo mali broj entuzijasta.

{{related-post-1}}

Uprkos tome, E24 je po mnogima bio ključni model za pozicioniranje BMW-a kao lidera u segmentu luksuznih sportskih automobila i brenda koji se uspešno takmiči sa konkurentima, tj. sa Mercedesom.
‍

Naposletku, 6. aprila 1989. godine sa proizvodnih traka sišao je poslednji od ukupno 86.216 proizvedenih primeraka. Modeli nakon restilizacije, koja je sprovedena 1982. godine, danas su najdostupniji, ali je za dobro očuvan i održavan primerak u Evropi neophodno pripremiti makar 25.000 evra, dok modeli u takozvanom mint stanju lako dostužu i dvostruko veću cenu!