Renault Symbioz sa novim adutima u segmentu kompaktnih porodičnih SUV modela

Mada ovde „na meniju” imamo tipičan proizvod francuske kuhinje, za kratko ćemo se udaljiti od tzv. Pete republike. Jedan od ključnih aspekata tržišnog uspeha velikih nemačkih proizvođača, pre svega veličanstvene premijum trojke (Mercedes-Benz, Audi i BMW), pa i Folksvagena, krije se u širokom i raznovrsnom portfelju. Drugim rečima, put do vrha je utoliko lakši ako ponuda ima ogroman potencijal da ispuni očekivanja i zadovolji afinitete širokog kruga kupaca.

Vođeni time, u Renou su plejadi krosover i SUV modela pridružili još jedan novitet. Tako danas, poznatim krosover i SUV modelima u gami francuske marke – „kapturu”, „megan konkvestu” i „australu”, društvo prave reprezentativni „rafal” i prinova na našem testu – „simbioz”. Novo ime u porodici za potpuno novi model, kakav do sada nije postojao u redovima Renoa.

Ponikao je na proširenoj verziji platforme CMF-B i sa dužinom 4,41m, širinom 1,79m, visinom 1,57 metara ima zaista uravnotežene proporcije. Skladan kompaktan izgled pojačan je oštrim konturama. Zaoštrene linije nastavljaju se i na prednjim svetlosnim grupama koje daju prodoran pogled. Između njih je crna „traka” kao elegantni dodatak koji istovremeno vizuelno proširuje vozilo. Zadnji kraj krase takođe dinamične linije postavljene pod uglovima da reflektuju zrake svetlosti. Da bi se upotpunio dizajn, tu su veliki 19-inčni naplaci u testiranoj verziji Iconic.

Strukturu kontrolne table poznajemo iz obnovljenog „kaptura” koji smo nedavno imali na testu. Funkciju interaktivne instrument-table sa raznovrsnim prikazima i interesantnim grafičkim rešenjima preuzeo je ekran veličine 10,3 inča, a kao karakteristična rešenja u kokpitu izdvajaju se središnji, vertikalno orijentisan ekran od 10,4 inča i tzv. „lebdeći most” koji je poslužio kao kućište za polugu automatskog menjača.

Multimedijalni sistem je OpenR Link, sa ugrađenim Google uslugama prilagođenim potrebama korisnika koji traže visok nivo povezanosti i informacija u realnom vremenu. Tu pre svega mislimo na preporuke za navigaciju i ugođaj u unutrašnjosti vozila. OpenR Link postavlja standarde otkad je predstavljen u modelu „megane E-Tech elektrik”, a kompatibilan je sa Android Auto i Apple CarPlay funkcijama za bežično povezivanje.

Za potrebe punjenja i povezivanja napred su na raspolaganju dve USB-C utičnice, a pronašli smo i dodatne dve u zadnjem delu vozila. Njima će se najviše obradovati ljubitelji multimedijalnih sadržaja, bez bojazni da će baterija „iscuriti”. Za pohvalu je i to što bežično punjenje telefona dolazi bez doplate kod sva tri nivoa opreme – Techno, esprit Alpine i Iconic.

Prijatnom boravku u kabini doprinosi i spektar postavki MULTI-SENSE sistema, koji omogućava definisanje različitih aspekata na vozilu od onih u vožnji, kao što su odziv na gas i osećaj na upravljaču, do efekata povezanih sa atmosferom u putničkom prostoru, kao što je ambijentalno osvetljenje u 48 boja.

Adaptivni tempomat sa funkcijom Stop&Go i sistemom za zadržavanje u saobraćajnoj traci i prepoznavanje saobraćajnih znakova pomaže u saobraćajnim gužvama i omogućuje autonomnu vožnju, mada je vozač u obavezi da drži ruke na upravljaču

Visina karoserije i volumen kabine su takvi da omogućuju lak ulazak i izlazak iz vozila i komotan boravak u njemu. Naravno, ovo drugo bi palo u vodu da sedišta nisu udobna kao što jesu. Naročito napred. Pored toga, treba pohvaliti i zaista pedantnu završnu obradu uz pažljivo odabrane materijale, jer plastičnih elemenata, pogotovo onih od tvrde plastike, gotovo da nema. Zapravo oni se tek naziru u donjim delovima kokpita, daleko od očiju i prstiju, dakle reč je o površinama koje ne dolaze u interakciju sa korisnicima putem dodira. Pozitivan utisak je zaista kompletan i ne završava se ovde!

Zadnja klupa dizajnirana je tako da se može pomaknuti 16cm i stvoriti prostor za kolena od 221mm za putnike u zadnjem delu, a u toj konfiguraciji i dalje ima zapreminu prtljažnika od 492 litara

Vožnja je veoma uglađena, tiha i nadasve udobna. Oslanjanje je mekše kalibrisano, tako da udobnost ne kompromituju ni veliki aluminijumski točkovi. Što se tiče pogonskog sistema, on nosi oznaku e-tech full hybrid 145, a reč je o hibridnoj arhitekturi koja kombinuje 1,6-litarski benzinac od 94 KS i dva električna motora (glavni električni motor snage 36 kW i starter-generator od 18 kW). Menjač ima četiri stepena prenosa za benzinski motor i dva stepena prenosa za glavni električni motor.

{{related-post-1}}

Ovaj full hibrid od 145 poznajemo iz „klija”, s tim da je ovde reč o znatno većem i težem automobilu pa su i performanse dosta razvodnjene spram onih koje dobijate u „kliju”. Pogonski sklop  može kombinovati snagu benzinskog i električnog motora na 14 različitih načina kako bi izvukao maksimum performansi ili povećao energetsku efikasnost.

Ipak, moramo napomenuti da je od nedavno ova verzija zamenjena naprednijim hibridom od 160 KS koji je po istom sistemu umrežen sa 1,8-litarskim motorom. Čini se da će ovaj dodatak od 15 „konja” baš dobro doći, taman da podigne potencijal vozne dinamike na takav nivo da ubrzanja iznad 80 km/h postanu „mačji kašalj”.  

Što se tiče efikasnosti tu nema problema, električni režim je dostupan dobar deo vremena u gradskoj vožnji, pri čemu fabrika obećava uštedu od 40% u odnosu na klasičan benzinski motor i deklariše prosečnu potrošnju u mešovitom ciklusu od 4,6 litara na 100 kilometara.

Rezime bi mogao da glasi: „simbioz” je po svim parametrima moderan porodični automobil privlačnog izgleda, dovoljno prostran i veoma udoban, kompletno opskrbljen korisnim tehnologijama i sa čistim pogonom. Iako ponudu otvara sa primamljivom cenom tik iznad 20.000 evra (za verziju sa mild-hybrid pogonom od 145 KS), testirani primerak, odnosno njegov pandan sa novim hibridnim pogonom od 160 KS, probija psihološku granicu od 40.000 evra. Ipak, čini se da je Reno dobro izvagao sa ponudom, jer je u jednom automobilu pokrio širok opseg potencijalnih kupaca. Time je verovatno uneo nemir konkurenciji, jer može da pridobije kupce i manjih modela kao što su „tojota CH-R”, ali i većih poput „hjundai tusona”, „pežoa 3008” i „honde ZR-V”.