Novi talas masovnog otpuštanja: Koje nemačke kompanije najavljuju zatvaranje fabrika?

Iako vest da se proizvođači automobila i mnogobrojnih komponenti sa Starog kontinenta nalaze u krizi ne predstavlja iznenađenje, najnovije informacije koje potvrđuju razmere krize ne bude previše optimizma…

Naime, evropski proizvođači i dobavljači suočavaju se s polikrizom koja je rezultat sporog prihvatanja električnih vozila, intenziviranja kineske konkurencije, rastućih zahteva proizvođača automobila za smanjenje cena i regulatorne fragmentacije. Prema procenama analitičara, pomenuti izazovi prete da dovedu do ukidanja 350.000 radnih mesta do 2030. godine, navodi Evropsko udruženje dobavljača automobilske industrije (CLEPA).

U prvom planu je kompanija Bosch, jedan od najpoznatijih snabdevača automobilske industrije u Evropi, koja je objavila da će do kraja 2030. godine ukinuti čak 13.000 radnih mesta!

Negativne trendove potvrđuje i informacija da ZF Friedrichshafen ukida 7.000 radnih mesta u svojoj diviziji električnih i hibridnih pogonskih sklopova do 2030. godine. Continental takođe planira da ukine od 10.000 do 11.000 radnih mesta od 2024. do kraja 2026. godine, dok će Schaeffler ukinuti 4.700 radnih mesta širom Evrope, kao odgovor na „previše sporo“ povećanje elektromobilnosti.

Konsultantska kuća Oxford Economics predviđa da će se godišnja ulaganja dobavljača smanjiti na 33,5 milijardi evra u 2025. godini, a potom porasti na 35,6 milijardi evra do 2030. godine. To predstavlja reviziju u odnosu na prethodne projekcije od 39,6 milijardi evra.

Prema procenama CLEPA, oko 50 procenata dobavljača planira dodatno smanjenje proizvodnih kapaciteta u zapadnoj Evropi tokom narednih pet godina zbog slabe profitabilnosti. To dolazi u trenutku kada više od 75 procenata dobavljača očekuje profitne marže ispod praga od pet procenata, što je minimum potreban za dugoročno održiva ulaganja.

Dobar primer pokazuje i podatak da je proizvodnja BEV vozila u Evropi dostigla 3,3 miliona jedinica u 2025. godini, što je daleko ispod 4,8 miliona koliko se očekivalo, ističe CLEPA. Dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja i činjenica da se Evropa bori s izgradnjom domaće mreže proizvodnje baterija, pri čemu je 11 od 16 planiranih projekata za postrojenja odloženo ili otkazano, što evropske brendove čini zavisnijima od kineskih i korejskih kompanija.

{{related-post-1}}

Intenzivnija konkurencija iz Kine glavna je tačka pritiska, budući da 69 procenata dobavljača prijavljuje direktnu konkurenciju kineskog uvoza.

Analitičari smatraju da će u budućnosti evropski dobavljači morati da povrate moć adaptacije novim tržišnim uslovima. Koliko će na tom putu talas otpuštanja pomoći, pokazaće vreme…