Taksisti na udaru stroge kontrole

Možda se vama nikada nije dogodilo, ali ste makar jednom čuli kako je nekada, nekoga prevario „divlji” taksista. Kako bi se tome stalo na put, ali i olakšao život onima koji savesno obavljaju svoj posao, država je usvojila nove, znatno strože propise koji sada štite ne samo krajnje korisnike već i same taksiste. U pitanju su pravila koja propisuju kakvi taksimetri smeju da se koriste, kako se oni proveravaju, ali i kako da neko prepozna da li je seo u taksi koji ima prekontrolisan taksimetar.

Novi „stari” propisi

Još 2013. godine propisi koji se staraju o oblasti taksimetara su prilagođeni evropskim, a 2018. su dodatno unapređeni, pa su naši taksisti imali sasvim dovoljno vremena da se informišu i pripreme za početak primene.

Najvažnija promena je ta da od sada taksimetar mora biti ugrađen u vozilo. Po starim pravilima taksimetar nije morao da bude fiksiran u vozilu, pa je mogao da se skida i premešta, što znači da je gotovo svako mogao da naruši postavljene parametre, odnosno da obezvredi važne konstante i podatke na osnovu kojih se izračunava cena vožnje.

Od sada propisi strogo nalažu da se taksimetar fiksira u vozilu i da kada se jednom ugradi i proveri više nema skidanja, dok se svi parametri kao i njihove promene evidentiraju u samoj memoriji uređaja.

Veoma važna informacija jeste da sada postoje tri tipa taksimetara koji su odobreni po savremenim propisima iz 2018. godine i čija je ugradnja jedino dozvoljena, odnosno za koje postoji potpuna dokumentacija, što znači da su provereni i smeju da se koriste u našoj državi.

Pravilnik sada podrazumeva da se taksimetar proverava sa vozilom u koje je on ugrađen, a nekada su taksisti mogli da donose taksimetre i da se proveravaju bez vozila.

A još jedna važna stavka jeste i to da sada taksista mora da poseduje potvrdu, odnosno zapisnik da je taksimetar ugrađen na odgovarajući način i sa odobrenim karakteristikama.

Kako se proveravaju taksimetri

Overavanje taksimetara obavezno je pre njihovog stavljanja u upotrebu, kao i periodično na svakih 12 meseci, odnosno nakon bilo kakve intervencije na merilu ili njegove popravke, kao i nakon prepravke.

Kada je reč o prvom pregledu on sada podrazumeva da se to obavlja na samom vozilu, a procedura uključuje kontrolu softvera i svih parametara koji su upisani u taksimetar (cena po pređenom kilometru, cena po minuti, odnosno satu čekanja, cena za početak vožnje, usklađenost konstante vozila i taksimetra i slično).

{{related-post-1}}

Kako bi se to proverilo, taksi vozilo mora izaći na poligon, odnosno ispitnu stazu dužine najmanje 1000 metara i zatim se proverava da li će taksimetar zaista prikazati vrednosti u okviru propisanih grešaka.

Ukoliko se svi uslovi ispune – uneti su ispravni parametri u sam uređaj i on zaista pokazuje prave vrednosti, uređaj će dobiti svoj žig – odnosno nalepnicu da ispunjava uslove.

Takođe, sada postoji obaveza da se dostavi potvrda, odnosno zapisnik od servisera šta je rađeno na taksimetru i kada je u pitanju periodično overavanje.

Ako se, na primer, menja cena – serviser mora oštetiti žig kojim se štiti pristup podešavanju i na potvrdi/zapisniku tada upisuje informacije o izvršenim promenama. Sve promene u taksimetru evidentiraju se i u specijalnom kodu softvera i lako se mogu proveriti od strane inspekcije ili ovlašćenog tela kakvo je CMV. To znači da niko osim servisera ne može da „petlja” sa postavljenim parametrima, pa se i ne može dogoditi da žigosan taksimetar pokaže lažnu kilometražu, odnosno da se naplati više od onog što je propisano za sve.