Kako Mađarska i Srbija menjaju mapu automobilske industrije?

Nekada moćna automobilska industrija u Nemačkoj poslednjih godina beleži kontinuirani pad profita, što se neminovno odrazilo i strategiju velikih kompanija. Decenijama je nemačka industrija važila za vodeću na Starom kontinentu, pa se slogan „Made in Germany“ vezivao za dragocenu oznaku kvaliteta.

Ipak, vremena se menjaju, pa privučeni platama koje su i do sedamdeset procenata niže nego u Nemačkoj, ali i pozitivnom privrednom klimom, nemački brendovi u poslednjem periodu rešenje nalaze u izmeštanju proizvodnje u države sa jeftinijom radnom snagom. Kada je u pitanju Evropa, najsvežiji primeri odnose se na postrojenja u susednom Debrecinu, Kečkemetu, ali i u Novom Sadu.

Najilustrativniji primer nove taktike verovatno predstavlja informacija da je početkom 2023. u Saksoniji dobavljač automobilske opreme GKN Driveline zatvorio fabriku, što je neminovno dovelo do masovnog otpuštanja radnika. Naime, reč je o postrojenju u kojem su se proizvodila kardanska vratila za BMW, Mercedes i Lamborghini.

Druga strana medalje vezana je za vest da se u Miškolcu, u Mađarskoj, gradi nova fabrika kardanskih vratila, koju subvencioniše mađarska vlada poreskim olakšicama i takozvanim grantovima. Evropska komisija trenutno preispituje ove subvencije.

‍

Da je Mađarska sve zanimljivija lokacija za investicije iz automobilskog sektora pokazuje i bavarski BMW, koji je prošle godine otvorio prvu fabriku u Evropi posle dve decenije i to baš u Debrcinu. Podaci dostupni javnosti pokazuju da je u savremenu fabriku uloženo više od dve milijarde evra, budući da je reč o postrojenju koje isključivo proizvodi električna vozila, takozvane Neue Klasse modele.

Nedavno otvorena fabrika kompanije BMW u Debrecinu, ilustruje da je Mađarska sve zanimljivija lokacija za automobilske investicije

Očekuje se da u pomenutoj regiji dugoročno biti otvoreno više od 2.000 radnih mesta, što je značajna privredna injekcija za Mađarsku.

Procena je da mađarska radna snaga tri puta jeftinija od nemačke, 1.500 evra bruto naspram 4.600 evra bruto u Nemačkoj, pa se ovaj potez kompanije BMW svakako može jasno racionalizovati. Osim BMW-a, u mađarskom Kečkemetu svoje automobile proizvodi i rivalski Mercedes-Benz.

Kao prvi sused sve aktuelnije Mađarske i Srbija takođe privlači nemačke industrijske kompanije, što u nedavno objavljenom tekstu primećuje i izdanje Berliner Zeitung.

Naime, Continental je otvorio najsavremeniju fabriku elektronike u Kaću kod Novog Sada u februaru 2023. Podsećanja radi, kompanija je investirala oko 150 miliona evra, otvarajući približno 1.500 radnih mesta.

Takođe, kompanija ZF ima fabriku u Pančevu od 2019. godine, gde proizvodi elektromotore i komponente za menjače, dok je specijalista za izduvne sisteme, Boysen, otvorio svoju najveću fabriku u inostranstvu u Subotici 2021. godine. U fabriku, koja je donela 500 radnih mesta, uloženo je 65 miliona evra, a u njoj se proizvode kompletni izduvni sistemi za vozila iz programa Mercedes-Benz i Audi.

Srbija investitorima nudi sporazume o slobodnoj trgovini kako sa EU, tako i sa Evroazijskom unijom, Turskom, Velikom Britanijom i Kinom

Roba proizvedena u Srbiji tako može biti izvezena bez carine na tržišta sa ukupno oko 2,7 milijardi potrošača. Pored toga u 15 posebnih bescarinskih zona, kompanije imaju i prednost bescarinskog uvoza materijala i mašina, kao i od oslobođenja od poreza.

{{related-post-2}}

Da Srbija ima veliku tradiciju u proizvodnji automobila podseća i fabrika u Kragujevcu, koja trenutno proizvodi modele iz programa grupacije Stellantis.