Tri decenije od premijere: Evo zbog čega nam Alfa 166 danas nedostaje

U danima kada većina kompanija praktično celokupnu ponudu bazira na SUV modelima, vraćamo se u dane kada su evropskim bulevarima dominirali automobili E segmenta. Naravno, u pitanju su prestižne limuzine, koje su poslednjih godina postale izuzetno retke…

Sredinom devedesetih situacija je bila sasvim drugačija, jer su luksuzne krstarice predstavljale stvar prestiža i potvrdu imidža.

Deo tog „kolača“ želela je i kompanija Alfa Romeo, koja je sredinom devedesetih godina predstavila poslednju veliku drumsku krstaricu, flagship limuzinu koja je na nišanu imala dominantne nemačke rivale. Ispostaviće se da su te ambicije bile poprilično nerealne i neutemeljene…

Kako je nastala Alfa 166?

Naslednika prilično uspešne limuzine oznake 164 dizajnirao je Centro Stile, pod komandom Valtera de Silve. Izgled je od samog starta bio prilično kontroverzan. Kritike su pre svega išle na adresu prednjeg dela vozila, koje je publiku podelilo u dva tabora.

Naime, najvoljeniji deo Alfinog dizajna, čuveni Scudetto, okružila su neobična prednja svetla, koja su formirala prilično neskladnu celinu, makar prema standardima mnogobrojnih „Alfista“. Bio je to start koji niko u kompaniji nije priželjkivao…

Uprkos platformi koju je 166-ca delila sa srodnim modelom brenda Lancia, inženjeri kompanije Alfa Romeo su napred ugradili dvostruka poprečna ramena, dok je pozadi razvijeno složeno multi-link rešenje sa pasivnim upravljanjem zadnjih točkova. To je modelu 166 pružilo izuzetnu stabilnost pri visokim brzinama i sportske vozne osobine, uprkos gabaritima i masi…

Praktičnost je takođe bila na spisku aduta, budući da je kapacitet prtljažnika iznosio 490 litara.

Alfa Romeo 166 raspolagala je dimenzijama od 4720 x 1815 x 1416 mm, uz međuosovinsko rastojanje od 2700 milimetara.

Enterijer je bio okrenut ka vozaču, koji je imao privilegovanu poziciju i centralno mesto u luksuznoj kabini. Unutrašnjost je bila izrađena od štofa ili kvalitetne kože u višim paketima opreme. U skladu sa duhom vremena, kabina je neretko imala i detalje od prirodnog drveta koji su dodatno naglašavali luksuz.

Twin Spark, Busso ili moćni dizeli?

Osnovni model pokretao je poznati agregat 2.0 Twin Spark sa dve svećice po cilindru, što je bilo dovoljno za sprint do 100 km/h za manje od 10 sekundi. U ponudi je bio i potentniji V6 Busso motor, dok je entuzijastima na raspolaganju bio i motor oznake 3.0 24V, koji je razvijao čak 226 KS!

Za razliku od Audijevog Quattro sistema ili BMW-ovog xDrive-a, Alfa 166 imala je isključivo pogon na prednje točkove

Ljubiteljima obrtnog momenta, elastičnosti, ali i manjih računa za gorivo, Alfa je nudila i dizelaše: 2.4 JTD i 2.4 JTD M-Jet, koji je spojio sportski doživljaj i značajno nižu potrošnju u odnosu na benzinske modele. Za prenos snage su bili zaduženi manuelni menjači. Alternativu su nudili automatici kompanija ZF i Aisin.

Ipak, publika nije dobro prihvatila Alfu 166, što je dovelo do primetne restilizacije 2003. godine. Ona je donela značajne promene kontroverznog prednjeg dela, moderniju unutrašnjost i novu gamu motora.

Iako nije bez svojih mana, Alfa 166 će učiniti da se nakon izlaska iz vozila okrenete i pogledate je, još jednom. A to je nešto o čemu većina današnjih SUV modela može samo da sanja...

Uprkos padu vrednosti, lošem imidžu u periodu devedesetih i činjenici da je po mnogim kriterijumima zaostajala za nemačkim premijum modelima, Alfa 166 bila je (i ostala) izbor individualaca koji su želeli limuzinu koja nije izrađena konfekcijski.

To najbolje potvrđuju najopremljeniji primerci, koji su spajali kožna sedišta sa grbom milanske kompanije i legendarni V6 motor – kombinaciju kojoj je i danas veoma teško odoleti…

{{related-post-1}}

Zbog loše prodaje proizvodnja je zaključena u oktobru 2005. godine, a ukupno je prodato manje od 100.000 primeraka.

Danas je Alfa 166 dokaz drugačijeg vremena i potvrda da su čak i serijske limuzine mogle da imaju sportski karakter…Očuvanih primeraka sa urednom servisnom istorijom, istina, veoma je malo, pa aktuelni vlasnici za primerke u takozvanom mint stanju traže petocifrene iznose. Da li je to opravdano ili ne, prosudite sami...