Copy Tara, paste Zlatibor

Nedelju dana posle spektakla na Tari, u komšiluku na Zlatiboru vožena je nova trka sezone, gde je trojka najuspešniji sa Tare identično plasirana- pobeda Vidosavljevića, ispred Maksimovića i Jordanova. Sličan je bio i rasplet po klasama, jedini novi pobednik je viđen u Malon N- u, gde je Uroš Breković pobedio u odsustvu Lazara Bugarčića. Značajno manji broj učesnika nije uticao na kvalitet takmičenja, koje već postaje tradicionalni zaštitni znak Zlatibora. I ovoga puta priprema staze i organizacija zaslužuje sve pohvale.

Zlatibore pitaj Taru... Kako se organizuje kvalitetna brdska trka? Po mnogo čemu komšijske trke na dve planinske lepotice imale su dosta toga zajedničkog, Bogu hvala samo po lepom. Posle spektakla za pamćenje na Tari, karavan vozača brdskih trka se već narednog vikenda preselio na obližnji Zlatibor.

Živopisna pejzaž staze koja vodi ka Torniku privukao je 66 takmičara na subotnji trening, ali je nesvakidašnje veliki broj vozača odustao zbog sudara, kvarova i ostalih razloga, pa su se na nedeljnoj trci našli 53 učesnika. To je upola manji broj u odnosu na Taru, ali je sasvim razumljivo kada se uzme u obzir da su gosti iz Crne Gore i Severne Makedonije propustili ovu rundu Otvorenog šampionata, ali su ih zato u nešto manjem broju nadomestili prijatelji iz BiH.

Bez obzira na to, trka je bila kvalitetna i neizvesna, mada je krajnji ishod bio preslikan onome sa Tare! Ne samo što se tiče generalke, već i gotovo u svim klasama, uz manja odstupanja na podijumskim pozicijama dva i tri.

Ono što je možda i najbitnije, organizator i ljudi iz SAKSS- a su još jednom napravili priredbu bez ikakvih većih problema, zastoja ili ekscesa. To je, za sada, i najvažniji aspekt analize dosadašnje sezone na brdskim stazama, uz svakako ispravnu politiku okretanja saradnji sa savezima iz regiona. Takmičara je sve više, a znamo već da iz kvantiteta proističe i kvalitet...

Staza na Torniku je značajno kraća od one na Tari, ali i ona ima svoje tajna i ključna mesta za dobro vreme. Zato uzbuženja nisu nedostajala, a na kraju smo videli potpuno isti ishod kao i sedmicu pre na Tari.

Serija nepobedivosti Aleksandra Vidosavljevića je nastavljena. Poznati Bobo je na nešto klizavijoj stazi bio za nijansu sporiji od svog rekorda staze, ali je ipak i to dovoljno za relativno sigurnu pobedu. Uvozava se polako Ivan Maksimović u svoj Mitsubishi Lancer, ali će očigledno trebati vremena da popularni Makso i „tri dijamanta“ postanu na Ti. Do tada je drugo mesto generale gotovo zagarantovano, jer trećeplasirani Aleksander Ivanov Jordanov nema tehničkih mogućnosti da se svojom Hondom Civic umeša u borbu s jačim Micubišijima za pobedu. Bugarin s domaćom licencom je, logično, pobednik i klase IV, ispred standardno brzih Danijela Panića i Jovana Rogulića, koji su zauzeli pozicije četiri i pet u generali. Treba istaći i pojavljivanje reliste Lazara Milovanovića, u već poznatoj Ford Fiesti, koji završava četvrti u klasi, jer njegova trkalica ipak nema karakteristike potrebne za brdske staze.

Najviše takmičara, čak 16 njih, bilo je u klasi III, gde je 11 vozača odmeravalo snage u kategoriji SL 1600. Ponovo je Nikola Mišić nadmašio rivale i stigao do nove pobede, ali je Miloš Spasojević drugim mestom odbrani vođstvo u generalnom plasmanu za sada. Van SL 1600 grupe, veteran Vitomir Cvetić, živa legenda našeg sporta, odnosi pobedu u svom čuvenom Golfu 1.6, a od njega je apsolutno brži samo Mišić.  

Ovde svakako treba pomenuti i višestrukog reli šampiona, Srđana Višnjića, koji se pojavio na stazi posle dužeg vremena, s namerom da vidi kako funkcioniše projekat Peugeota 106 Maxi, koji je konačno ugledao svetlost dana. Popularni Buda je isprobavao razne postavke automobila, zabavljao brojnu publiku i na kraju završio iza Cvetića. Sasvim dobar rezultat s obzirom da na njegovom projektu ima još dosta posla, mada rezultat i nije bio među imperativima.

Bajinobaštanci, Ostojić i Obradovać, ponovo su imali svoj okršaj u klasi „jugo hibrid“. Ponovo je Ostojić pobednik, i opet s mizernom razlikom. Ovoga puta u korist popularnog Jolovca ide prednost od „čak“ 340 hiljaditinki!

Zanimljivo je bilo i u drugoj klasi „jugo“, odomaćenoj po imenu Mali N. Senzacionalnog pobednika sa Tare, mladog Lazara Bugarčića, nije bilo, ali Uroš Ivković ponovo nije mogao do pobede. Raspoloženi Uroš Breković je bio svega 1, 452 sekundi brži za zlatnu poziciju, a posebnu draž imala je i trka za poslednji stepenik podijuma. Marko Stojanović je u zbiru dva penjanja bronzani,  pošto je Miroslav Dostanić ostao bez pehara za samo 227 hiljaditinki.

Poput Vidosavljevića, seriju pobeda, ali u klasi II, nastavio je Vukašin Pavlović. Braneći boje domaćeg ASU Zlatibor, momak u VW Polu je opet savladao upornog i brzog Užičanina, Boška Simovića, za upravljačem Peugeota 106. Oni su već tradicionalno visoko i u generalnom plasmanu, sada šesti, odnosno osmi, ali njihovi okršaju tokom cele sezone zaista razgaljuju publiku.

{{related-post-1}}

Posle Zlatibora sledi kraća pauza na brdskim stazama, pošto se na Vidovdan ide u Banja Luku, na čuvene Zalužane i kružne trke. Ponovo se „pentramo“ brdima već prvog vikenda jula, kada je na programu peta trka sezone, na svima dobro znanoj stazi Bukovo.