Pripremite se na vreme: Ne čekajte sneg i redove za zamenu guma

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije propisuje da je od 1. novembra do 1. aprila obavezna upotreba zimske opreme. Međutim, to ne znači da svako vozilo tokom narednih pet meseci mora da ima zimske pneumatike.

Prema članu 113 Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, obaveza postoji kada se zbog vremenskih uslova na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica. Na suvom ili samo mokrom kolovozu, zimske gume nisu zakonski obavezne.

Zimski pneumatici moraju biti montirani na sva četiri točka, a prema važećim propisima dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od četiri milimetra

Šta još obuhvata zimska oprema?

Zimska oprema obuhvata i lance za sneg, odnosno druge uređaje za povećanje trakcije, koji se postavljaju na najmanje dva pogonska točka.

Na deonicama koje su označene znakom za obaveznu upotrebu lanaca, oni se postavljaju samo kada je kolovoz prekriven snegom. Za autobuse i teretna vozila propisana je i lopata, osim za vozila koja učestvuju u javnom gradskom prevozu.

Kolike su kazne?

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u članu 333 propisuje novčanu kaznu od 5.000 dinara za vozača koji ne poseduje ili ne koristi zimsku opremu na propisan način. Ako je takvim postupanjem izazvana neposredna opasnost za drugog učesnika u saobraćaju ili prouzrokovana saobraćajna nezgoda, kazna iznosi od 6.000 do 18.000 dinara

Zašto se zimske gume preporučuju i kada nema snega?

Zakonski rok ne treba poistovećivati sa optimalnim trenutkom za zamenu pneumatika. Propis određuje kada je zimska oprema obavezna, ali ne znači da letnje gume do tada zadržavaju jednake karakteristike u svim uslovima.

Osnovna razlika nalazi se u smeši i konstrukciji pneumatika. Letnje gume projektovane su za rad na višim temperaturama, dok zimske koriste smešu koja na hladnoći zadržava veću elastičnost. Njihov gazeći sloj ima drugačiji raspored kanala i lamela, koji omogućava bolje prijanjanje na snegu i pri niskim temperaturama. Zbog toga se kao praktičan orijentir za zamenu često koristi temperatura od oko sedam stepeni Celzijusa. To nije zakonska granica, niti temperatura na kojoj letnji pneumatik odjednom gubi svoja svojstva, već preporuka zasnovana na promeni uslova u kojima guma radi.

Razliku u performansama potvrđuju i uporedna ispitivanja pneumatika, koje su među većim vodećim proizvođačima guma, obavljao i nemački ADAC, ali recimo u jednom od istraživanja za Evropsku komisiju prikazani su, između ostalog, rezultati testiranja švajcarskog automobilskog kluba TCS.

Razlike u kočenju na mokrom

Na mokrom kolovozu, pri temperaturi od oko 10 stepeni i kočenju sa 80 km/h, rezultati su bili znatno bliži: 40 metara sa zimskim, naspram 43 metra sa letnjim pneumaticima. Međutim, na suvom asfaltu pri istoj približnoj temperaturi prednost je bila na strani letnjih guma: zaustavni put iznosio je 38 metara, dok je sa zimskim pneumaticima bio 51 metar.

Pri kočenju sa 40 km/h na snegu, automobil sa zimskim pneumaticima zaustavio se za 29 metara, dok je sa letnjim gumama za zaustavljanje bilo potrebno čak 61 metar. Razlika je iznosila 32 metra.

Ovi rezultati pokazuju zašto nije ispravno tvrditi da zimska guma uvek ima kraći zaustavni put. Njena prednost zavisi od temperature i podloge, a najveća je u uslovima za koje je projektovana. Uporedne testove pneumatika redovno objavljuju i organizacije poput ADAC-a i TCS-a, dok se ispitivanjima i tehničkom bezbednošću bave i DEKRA i TÜV.

{{related-post-1}}

Dakle, nemojte čekati prvi sneg kako biste razmišljali o zameni. Uslovi na putu mogu se promeniti mnogo pre nego što se sneg zadrži na kolovozu, a upravo tada izbor odgovarajućeg pneumatika može da napravi razliku u kočenju i kontroli vozila. Istovremeno, zimska guma nije zamena za prilagođavanje brzine i načina vožnje stanju puta, niti je njena oznaka garancija dobrih performansi ako je pneumatik istrošen, oštećen ili u njemu nije odgovarajući pritisak.