Tehnologija je generator visokih troškova

U slučaju oštećenja u saobraćajnoj neszgodi, vozači automobila se suočavaju sa novom realnošću. Primera radi,manji incidenti poput neravnine pri parkiranju, koji su ranije izazivali relativno sitne troškove, sada veoma lako rezultiraju računima u rasponu od četiri cifre.

Nemački automobilski klub ADAC istražio je koliko su popravke postale skupe. Da bi se omogućilo transparentno poređenje troškova popravke za različite modele, nezavisni stručnjak, koga je angažovao klub, procenio je uobičajene modele vozila na osnovu tri identična scenarija oštećenja.

Modularna konstrukcija povećava troškove

U tu svrhu, kreirane su standardizovane procene troškova na osnovu tri fiktivna, ali realna scenarija oštećenja u nesreći – zamena vetrobranskog stakla, zamena prednjeg levog fara i branika usled manje nesreće i zamena zadnjeg branika zbog udarca pri parkiranju sa zadnje leve strane.

Ove vrste oštećenja se redovno javljaju u svakodnevnom životu, pogađaju mnoge vlasnike vozila i jasno pokazuju koliko moderna tehnologija može povećati troškove popravke.

Vetrobransko staklo: Kalibracija kamere povećava troškove

Prilikom zamene vetrobranskog stakla, sistemi kamera modernih automobila moraju se ponovo kalibrisati. Sistemi pomoći vozaču – posebno kamere za pomoć u održavanju trake ili automatska duga svetla – često se nalaze direktno iza vetrobranskog stakla u modernim vozilima.

Zamena vetrobranskog stakla stoga zahteva ne samo uklanjanje kamera već i preciznu kalibraciju. Na primer, samo rekalibracija kamera košta oko 825 evra neto za VW Golf i Audi A3. Proizvođači poput Nissan-a su nešto jeftiniji, ali i dalje znatno skuplji nego ranije.

Poređenje troškova između modela Toyota Corolla i Suzuki Swace je posebno iznenađujuće. Iako su oba modela identična i proizvedena u istoj fabrici, cene rezervnih delova se znatno razlikuju. Vetrobransko staklo je znatno skuplje za Suzuki – bez očiglednog razloga.

Kineski proizvođač MG pokazuje da se to može uraditi pristupačnije. Za MG4 ukupna cena zamene vetrobranskog stakla je ispod 1.000 evra, uključujući programiranje kamere.

Oštećenje na zadnjem delu: senzori povećavaju troškove i kod manjih nezgoda

Uticaj senzorske tehnologije je još jednom očigledan u hipotetičkom scenariju sudara od pozadi. Radarski senzori za sisteme za praćenje mrtvog ugla često se nalaze iza branika. Neki proizvođači propisuju da se ovi senzori moraju zameniti čim se dodirnu ili čak i malo oštete. Na primer, Hyundai Tucson ima približno 1.000 evra veće troškove popravke od svog tehnički sličnog brata, Kia Sportage, istog proizvođača – isključivo zbog skupe senzorske jedinice.

Oštećenje prednjeg dela: visokotehnološko osvetljenje kao pokretač troškova

Najveće razlike u cenama su očigledne u hipotetičkim scenarijima oštećenja prednjeg dela. Procena je predviđala da, pored prednjeg branika, treba zameniti i levi prednji far, a to može biti prilično skupo.

Laserski far, poput onog koji se koristi u BMW 330e, košta oko 3.300 evra neto kao rezervni deo – značajna suma koja ukupan račun za popravku povećava na skoro 8.000 evra. Volvo XC60 takođe spada u gornji cenovni rang zbog svojih skupih LED farova i farbanih poklopaca branika.

Kada bi se ugradio „samo” LED far, moglo bi se uštedeti približno 1.700 evra neto na popravkama. Štaviše, prednosti skupog laserskog svetla su veoma ograničene tokom vožnje. BMW je stoga odlučio da prestane da nudi farove sa laserskim svetlom.

Čak i sa oštećenjima prednjeg dela, strukturno identični modeli Toyote i Suzukija ističu se zbog neobjašnjivih razlika u cenama rezervnih delova, baš kao i kod zamene vetrobranskog stakla. Far za Suzuki je preko 500 evra skuplji nego za Toyotu, iako izgleda da je u pitanju ista komponenta.

Još jedan zanimljiv detalj predstavlja to što mnogi proizvođači zabranjuju prefarbavanje branika, pod izgovorom da sloj boje može uticati na radarske senzore instalirane ispod. Ovo je u suprotnosti sa činjenicom da se branici često isporučuju samo sa prajmerom i moraju se ionako ofarbati. Ipak, ovaj zahtev proizvođača dovodi do toga da se branici moraju potpuno zameniti, što je možda nepotreban, ali svakako skup postupak.

Zahtevi ADAC-a prema proizvođačima

Modularno dizajniranje komponenti - rezervni delovi treba da budu dizajnirani tako da se pojedinačne komponente koje se koriste mogu zameniti. Ovo povećava lakoću popravke i smanjuje troškove popravke. Pored toga, izbegavajte ugradnju isključivo prestižnih tehnologija: Tehnologija koja ne nudi značajnu prednost u svakodnevnom životu, kao što su laserski farovi, kamere umesto spoljnih retrovizora ili električno podesive ručke na vratima, košta mnogo novca za proizvodnju i popravku, ali pruža malo ili nimalo dodatne vrednosti.

I treće – trajnost i lakoću popravke treba ponovo staviti u fokus. Osetljive mehaničke i elektronske komponente su sklone tehničkim kvarovima u nekom trenutku. Električno podesive ručke na vratima su dobar primer. Čvrsta, tradicionalna ručka na vratima ima mnogo prednosti u odnosu na svoj električni pandan, tehnički je sofisticirana i stoga traje praktično zauvek.

Saveti ADAC-a za potrošače

Tražite procenu troškova i uporedite cene pre nego što izvršite bilo kakve popravke. Jedan od pokretača visokih troškova popravke je satnica. One mogu značajno da variraju u zavisnosti od regiona. Satnica je često znatno niža van većih gradova. Nezavisne garaže su generalno jeftinije od ovlašćenih dilera.

Složeni dodaci poput laserskih farova ili kamera umesto bočnih retrovizora ne nude nikakvu stvarnu dodatnu vrednost u svakodnevnoj upotrebi, ali koštaju mnogo novca pri kupovini automobila. Ukoliko ste u nedoumici, najbolje je da ih ne naručujete.

Za starije automobile, novi deo nije uvek potreban. Mnoge elektronske komponente sada mogu da poprave specijalizovane kompanije. Polovni rezervni delovi takođe mogu biti alternativa za popravke karoserije.

Za vozila koja se prodaju pod identičnim brendovima od strane drugih proizvođača, vredi proveriti drugi brend u slučaju popravki. Ovo vam može uštedeti značajnu količinu novca uz očuvanje istog kvaliteta.

{{related-post-1}}

Osiguranje automobila: Finansijski teret se povećava

Visoki troškovi popravke su glavni razlog zašto premije osiguranja automobila rastu, ponekad drastično, godinama. Prema podacima kompanije Verivox Versicherungsvergleich GmbH, premije osiguranja automobila za nove kupce porasle su za 16 procenata samo između 2024. i 2025. godine – period od samo dvanaest meseci. Tokom protekle tri godine, troškovi za nove kupce su porasli u proseku za oko 50 procenata. Ovo povećanje utiče na troškove rada za svakog vlasnika automobila. Premije osiguranja koje znatno prelaze 1.000 evra godišnje za kasko pokriće za „normalne” automobile više nisu neuobičajene.

Stariji automobili brzo postaju neisplativi

Iz perspektive ADAC-a, ovo predstavlja finansijski teret za vozače koji se više teško može opravdati. Ovaj trend takođe dovodi do zabrinjavajuće situacije sa starijim vozilima: čak i manje nezgode mogu rezultirati potpunim ekonomskim gubitkom. Da bi obuzdali rastuće troškove popravke modernih vozila, proizvođači bi u budućnosti trebalo da projektuju složene komponente na takav način da se pojedinačni sklopovi mogu bar zameniti odvojeno. Potrošači bi uvek trebalo da urade jednu stvar pre nego što poprave svoj automobil: uporede cene i provere da li se popravka mora obaviti u partnerskoj garaži koju je odredio osiguravač u regionu. U tom slučaju, osiguranici često imaju koristi od niže premije osiguranja u poređenju sa ugovorom bez vezanosti za garažu.