Vozili smo VW Amarok sa V6 dizelom: Mislili smo da znamo kome treba pikap - možda smo pogrešili?

Blato? Sitnica. Kiša? Gotovo nebitna prepreka. Kamenjar, strmi usponi, lovačke staze ili zabačeni putevi do omiljenog mesta za ribolov – Amarok se u takvom okruženju oduvek osećao kao kod kuće. To nikada nije ni bilo sporno.

Druga generacija otvorila je jednu sasvim drugačiju raspravu. Dobila je novu platformu kao rezultat saradnje sa Fordom, ali i više tehnologije i luksuza nego ranije. To je promenilo način na koji ga posmatramo i odjednom više nije pitanje koliko može, već da li je usput izgubio deo onoga zbog čega je postao cenjen. Što nas dovodi do sledećeg pitanja...

Zašto bi neko danas uopšte kupio pikap? Priznajem, dugo nisam razumela kome su pikapovi zapravo namenjeni. Ako nemate građevinsku firmu, ne radite u Gorskoj službi spasavanja, ne prevozite motocikle ili kvadove na planinske avanture, niste lovac, ozbiljan ribolovac ili vlasnik čamca… gde se u svemu tome uklapa pikap?

Pikap je decenijama bio poput vrednog radnika – retko je dobijao komplimente, ali je uvek bio prvi koga pozovu kada posao postane težak. Niko ga nije birao zbog luksuza. Birao se zato što je mogao ono što drugi nisu. Amarok druge generacije vas vrlo brzo natera da preispitate upravo tu logiku. Ne zato što je prestao da bude radno vozilo, već zato što više ne traži da zbog njegovih sposobnosti pravite kompromise u svemu ostalom.

Ali, kako je sve počelo…

Kada je Volkswagen 2010. godine predstavio Amarok cilj je bio da u segment kojim su dominirali Toyota Hilux, Mitsubishi L200 i Nissan Navara uvede drugačiji pristup – vozilo koje će spojiti radne sposobnosti sa svime što danas nude moderni SUV modeli. Već prva generacija izdvojila se kvalitetom izrade, udobnošću i osećajem za volanom za kakav se do tada retko viđao u ovoj klasi.

Prekretnica je stigla 2016. godine sa 3.0 V6 TDI motorom, koji je Amaroku doneo performanse i karakter po kojima je postao jedan od najcenjenijih pikapova na evropskom tržištu.

Gde se tu uklapa Ford?

Uspešna prva generacija postavila je i veliki izazov – kako napraviti naslednika, a da razvoj ne košta stotine miliona evra? Odgovor je stigao 2019. godine, kada su Volkswagen i Ford udružili snage u cilju optimizacije troškova. Između ostalog, američka kompanija je Nemcima ustupila svoje platforme za komercijalna vozila, dok je u suprotnom smeru iz Volfsburga otišla platforma i tehnologije za električna vozila. Međutim, ovo partnerstvo za VW nije značilo i odricanje od identiteta.
Naprotiv.

Volkswagen je svom pikapu dao prepoznatljiv dizajn, drugačije podešavanje sistema za oslanjanje, enterijer i osećaj za volanom koji ga jasno odvaja od “američkog” rođaka. Čak je i pogonski sklop zanimljiv spoj dve filozofije – Volkswagenov V6 TDI motor uparen je sa Fordovim desetostepenim automatskim menjačem. Koliko je taj spoj uspešan najbolje se vidi tek za volanom…

Izgleda šašavo, ali (da li) radi!

Pred nama je Amarok Aventura – najbogatije opremljena verzija sa 3,0-litarskim V6 TDI motorom, 240 KS, 600 Nm, desetostepenim automatskim menjačem i 4MOTION pogonom na sve točkove.

Na papiru obećava mnogo. Ali Amarok se nikada nije kupovao zbog tabele sa specifikacijama. Brojke mogu da objasne šta ima, ali ne i kako funkcioniše kada se nađe van asfalta ili kada pred njega stavite ono zbog čega je napravljen.

Upravo zato smo ga vozili i tamo gde specifikacije prestaju da budu dovoljne. Van asfalta, ali nismo zanemarili ni autoput, magistralu i grad. Objasnićemo vam kasnije zašto.

Prvi utisak – impresivan, ali ne samo zbog veličine

Na fotografijama Amarok deluje veliko. Uživo brzo shvatite da je zapravo ogroman. Sa 5,35 metara dužine i međuosovinskim rastojanjem od 3.270 mm teško prolazi neprimećeno. Međutim, brojke ovde presudne. U odnosu na prethodnika međuosovinsko rastojanje produženo je za 173 milimetra, što je donelo više prostora u kabini i dodatno unapredilo terenske sposobnosti.

U najbogatijem paketu opreme Aventura jasno pokazuje da robusnost i stil više ne moraju da budu suprotnosti. Iza atraktivnog izgleda krije se ozbiljna terenska osnova. Klirens od 237 milimetara, dubina gaza od 800 milimetara i napadni ugao do 30 stepeni potvrđuju da Amarok nije projektovan samo za asfalt.

Testirani primerak dodatno je bio opremljen zaštitom podvozja i rezervoara za gorivo, pa ni surov teren nije bio razlog za preterano razmišljanje o onome što se nalazi ispod točkova. S druge strane, nije zaboravio ni ono zbog čega pikap zapravo postoji.

Enterijer: Sasvim drugačija priča…

Kod Amaroka je najzanimljivije to što druga generacija nije pokušala da sakrije da je pikap. Široka kabina, visoka pozicija sedenja i robusni detalji i dalje jasno podsećaju na njegovu osnovnu namenu.

Aventura je vrhunac te ideje. Posebno nam se dopao odlično pogođen oslonac za levu ruku – detalj čiji značaj shvatite tek posle nekoliko stotina kilometara. Ispred vozača nalazi se 12,3-inčna digitalna instrument tabla, dok centralnim delom komandne table dominira 12-inčni vertikalni ekran multimedijalnog sistema.

Preko njega upravlja se navigacijom, povezivanjem telefona, kamerama, podešavanjima vozila i terenskim režimima vožnje. Tokom testa radio je brzo i bez primetnog zastoja, dok su fizičke komande klimatizacije ostale tamo gde i treba da budu – pod prstima, međutim, reč je samo o prečici koja olakšava da ne gubite vreme tražeći meni za klima-uređaj.

Sedišta su nešto kraća nego što bi se očekivalo od jednog automobila ovakvih gabarita, ali zato visoka pozicija sedenja pruža odličnu preglednost, pa se na dimenzije Amaroka priviknete mnogo brže nego što biste očekivali, a kamere i parking senzori dodatno olakšavaju manevrisanje.

Ni putnici pozadi nisu ostali po strani. Produženo međuosovinsko rastojanje donelo je više prostora za noge nego kod prethodne generacije, dok su nas prijatno iznenadili plitki džepovi na prednjim sedištima. Idealni su za mobilni telefon ili dokumenta, upravo zato što sadržaj ostaje lako dostupan umesto da završi na dnu duboke mrežice.

Harman Kardon premium audio-sistem, ambijentalno osvetljenje i kvalitet završne obrade podižu utisak u kabini, ali bez pokušaja da Amarok glumi nešto što nije. I dalje deluje kao ozbiljan radni automobil, samo sa znatno više pažnje posvećene vozaču i putnicima.

Ali, šta sve zaista može van asfalta?

Amarok možda izgleda kao luksuzni pikap, ali ispod elegantnije spoljašnjosti krije ozbiljnu mehaniku. Čvrsta šasija sa ramom, 4MOTION pogon, blokada zadnjeg diferencijala, zadnja kruta osovina konstruisana da podnese velika opterećenja i 3,0-litarski V6 TDI motor čine osnovu koja se ne oslanja samo na elektroniku kada podloga postane zahtevna. Vozač pritom nije ograničen na jedan režim rada pogona.

U svakodnevnoj vožnji najkorisniji je 4A, koji automatski raspodeljuje obrtni moment između prednje i zadnje osovine kada proceni da je to potrebno. Kada podloga postane rastresita, klizava ili zahtevnija, biraju se 4H ili redukovani 4L, dok blokada zadnjeg diferencijala dodatno pomaže kada prijanjanja gotovo da više nema.

Kada brojke počnu da znače nešto

Postoje automobili koji izgledaju kao da mogu bilo gde. Amarok spada u onu ređu grupu koja ne mora mnogo da objašnjava šta može – dovoljno je pogledati ga. Naravno, papir trpi sve, pa tek kada prednji točkovi uđu u blatnjavi uspon ili kameniti put, brojke prestaju da budu specifikacije i postaju odgovor na pitanje koliko zaista može.
Sa 217-237 milimetara udaljenosti od tla, Amarok menja način na koji gledate na loš put.

Kamenje, kolotrazi, strmine više nisu nešto što pokušavate da zaobiđete po svaku cenu. Tu se vidi razlika između vozila koje samo izgleda robusno i onog koje je za takve uslove zaista napravljeno. Zato Amarok nema mnogo toga da dokazuje na makadamu do vikendice. Najviše smisla ima onda kada podloga postane dovoljno zahtevna da vozači većine SUV modela instinktivno počnu da traže lakši prolaz.

Ugao prilaza od 30, odlaska od 26 i ugao preloma od oko 21 stepen nisu brojevi koji služe samo za tehnički list. U praksi znače da strmiji ulazak na zemljani put, izlazak iz kanala ili prelazak preko grebena neće odmah završiti kontaktom branika ili podvozja sa podlogom. To su podaci koje retko primećujete – sve dok vam jednog dana ne zatrebaju.

Mogućnost prolaska kroz vodu dubine do 800 milimetara na papiru zvuči impresivno, ali upravo takve rezerve razlikuju ozbiljan pikap od automobila koji samo želi tako da izgleda. Naravno, ni ovde fizika ne prestaje da važi – dubina vode, stanje dna i brzina ulaska često su važniji od samih brojki.

V6 tamo gde je najpotrebniji

Srce testiranog Amaroka je 3,0-litarski V6 TDI koji razvija 240 KS i 600 Nm obrtnog momenta dostupnih već između 1.750 i 2.250 obrtaja u minuti. Upravo zato najveću snagu ne traži u visokim obrtajima.

Na usponu, u blatu ili pri vuči prikolice motor najveći deo posla obavlja mirno, gotovo bez napora, pokazujući zašto veliki dizel motori i dalje imaju svoje mesto u ovakvim vozilima. Na nizbrdicama dodatno pomaže sistem kontrole spuštanja, koji preuzima deo posla i omogućava vozaču da se koncentriše na izbor putanje.

Jer na ozbiljnom terenu najvažnije nije koliko brzo možete da stignete, već koliko mirno možete da prođete. I tu dolazimo do jedine prave granice Amaroka. Nisu to ni motor, ni pogon, ni uglovi prilaza. To je njegova veličina. Na širokom makadamu, snegu, blatu ili pri vuči tereta on je u svom elementu. U uskom prolazu između drveća vrlo brzo će vas podsetiti da vozite automobil duži od pet metara. A možda je upravo to njegova najveća posebnost.

Zašto deset brzina?

U celoj priči važnu ulogu ima i automatski menjač. Deset brzina na prvi pogled deluje kao nepotrebno komplikovanje, ali kod ovakvog automobila svaka ima vrlo konkretan zadatak. Kratka prva brzina pomaže kada teren zahteva sporo i precizno kretanje, dok duga deseta pri putnim brzinama spušta obrtaje, buku i potrošnju.

Tako, ono što se zaista primećuje za volanom nije broj stepeni prenosa, već način na koji menjač radi. Na terenu ne žuri, ne traži pravi prenos i ne tera motor u visoke obrtaje. Na putu gotovo neprimetno prelazi iz stepena u stepen, pa Amarok deluje podjednako opušteno dok se penje preko kamenjara kao i kada krstari autoputem.

Drugo lice Amaroka

Realnost većine vlasnika nisu samo kamenjar i blato – mnogo češće ćete provesti kilometre na magistralama, autoputevima i u svakodnevnom saobraćaju. Međutim, i za takve uslove ima ponekog keca u rukavu. Na magistrali se možda najbolje vidi koliko znače V6 i 600 Nm obrtnog momenta. Preticanja ne zahtevaju posebno planiranje. Dovoljno je sačekati bezbedan trenutak, pritisnuti papučicu gasa i Amarok jednostavno “povuče”.

Menjač gotovo trenutno spušta stepen prenosa, motor razvija snagu bez zadrške i sve deluje mirno, bez osećaja da radi na granici svojih mogućnosti. Na autoputu pokazuje sasvim drugačiji karakter od onoga koji biste očekivali od ovolikog vozila.

Rezultat je iznenađujuće mirna i tiha vožnja, bez osećaja da upravljate velikim pikapom. Grad, očekivano, nije njegovo omiljeno okruženje. Kamere, parking senzori i visoka pozicija sedenja znatno olakšavaju manevrisanje, ali fiziku nije moguće prevariti.

Sa više od pet metara dužine i gotovo dva metra širine Amarok traži nešto više pažnje pri parkiranju i prolasku kroz uske gradske ulice. Može sve to bez problema da odradi, ali jasno stavlja do znanja da je projektovan za nešto veće izazove od podzemne garaže tržnog centra.

{{related-post-1}}

Cena sposobnosti

Naravno, ovakav automobil ima svoju cenu – i to u svakom smislu te reči. Volkswagen za kombinovani WLTP ciklus navodi prosečnu potrošnju od oko 10 l/100 km, dok se tokom našeg testa prosek kretao oko 12 l/100 km.

U gradskoj vožnji treba računati na još jedan do dva litra više, dok se na otvorenom putu bez većih problema približava fabričkim vrednostima. Slično važi i za cenu. Osnovni Amarok na našem tržištu, sa uračunatim PDV-om, košta od 61.442 evra, dok je testirana Aventura sa dodatnom opremom dostigla 74.105 evra.

Nije malo, ali ne treba zaboraviti da je ovo komercijalno vozilo i da je moguć odbitak PDV-a. U svakom slučaju, Amarok nikada nije ni pokušavao da bude najjeftiniji pikap na tržištu. Njegov cilj je da ponudi što manje kompromisa između radnog vozila, terenca i automobila za svakodnevnu upotrebu.  

Kad se sve sabere i oduzme…

Nema dileme da Amarok nije promenio ono što je oduvek bio. I dalje je ozbiljan pikap, sa svim prednostima i ograničenjima koje ta klasa nosi. Ono što jeste promenio jeste način na koji ga doživljavate. Posle nekoliko dana za volanom prestanete da razmišljate da li vam je ovakav automobil zaista potreban. Jednostavno počnete da koristite ono što nudi.

A kada jedan model uspe da vas navede da potpuno zaboravite na njegove dimenzije i razmišljate samo o tome kuda biste sledeće mogli da krenete, onda znate da je uradio nešto kako treba.