Sve što treba da znate o zimskim gumama

Dakle, propisi nisu komplikovani, ali ostavljaju vozačima izbor kada će to da urade, s tim što ih obavezuju da moraju da ih imaju u određenim vremenskim prilikama. Nažalost odluka o zameni često dolazi prekasno, a jedno hladno jutro i klizav kolovoz dovoljni su da razbiju iluziju o „još nekoliko dana“ na letnjim gumama.

Zašto ne treba čekati?

Osim očiglednog razloga, a to je da sneg, susnežica, pa i ledena kiša mogu da nas iznenade i u novembru, posebno u planinskim predelima Srbije, čemu smo bili svedoci proteklih dana, u gradu nisu samo sneg i led ti koji mogu ugroziti bezbednost na putu, već i hladan vazduh, a pogotovo asfalt. 

Za letnje gume dovoljno je da se temperatura vazduha spusti ispod sedam stepeni Celzijusa, kada kolovoz i vazduh postaju hladni i vlažni, i njihove performance, odnosno svojstva će se smanjiti. To će se pokazati već pri prvom ozbiljnijem kočenju, gde se u takvim prilikama put kočenja produžava značajno, a što se temperatura više približava „nuli“ razlike su sve veće.

Testovi potvrđuju razlike

U testovima evropskih auto-klubova u kojima su proveravali kako se letnje gume ponašaju po hladnom vremenu, zaključak je nedvosmislen. To dodatno potvrđuje i TÜV koji je za potrebe Mišelina merio prosečnu razliku u putu kočenja zimskog pneumatika u odnosu na letnji. 

Naime, na snegu pri brzini od 50 km/h (sa gumama dimenzije 205/55 R16), pri temperaturama između -4°C i -6°C prosečna razlika iznosila je 30 metera. Oni su testirali i letnje gume na mokrom kolovozu pri brzini od 80 km/h, a pri temperaturama između 4 °C i 6 °C  i prosečna razlika iznosila je četiri metra. 

Slični podaci se ponavljaju u rezultatima raznih ispitivanja koje osim auto-klubova, poznatih svetskih proizvođača pneumatika nezavisno je radila i Evropska asocijacija proizvođača pneumatika (engl. Tyres Europe, European Tyre & Rubber Manufacturers Association). Oni nedvosmisleno potvrđuju da je dovoljno da kolovoz bude samo vlažan i u kombinaciji sa hladnim vazduhom i automobil neće uspeti da zakoči ispred pešačkog prelaza ili autobuske stanice. 

Zašto je to tako?

Odgovor leži u samom sastavu pneumatika. Da se svojstva, odnsono performance letnjih i zimskih razlikuju ne kriju ni proizvođači, a glavni razlog tome su stroga pravila. Preciznije, svi koji pneumatike proizvode u zemljama EU dužni su da to čine prema određenim propisima i normama, a za svaku vrstu pneumatika postoji posebna regulativa. Konkretno, od novembra 2012. godine, prema UNECE pravilniku (117), promenjeni su kriterijumi za zimske gume.

Pa tako da bi neka guma mogla da nosi oznaku koja ukazuje na to da je reč o gumi namenjenoj za vožnji i po snegu (Snow, Winter ili nacrtana planinu unutar koje se nalazi pahuljica) one moraju ispunjavati minimum performansi - kočenje i prianjanje na podlogu na vlažnom kolovozu odnosno po snegu. Savremeni pneumatici, odnosno njihov dizajn kao sastav moraju da obezbede da se ispune i drugi uslovi kao što su potrošnja goriva, buka, udobnost, upravljanje, životni vek i tako dalje. 

Mnogi od propisanih parametara se ne mogu kombinovati u istoj vrsti pneumatika, pa tako i jedna vrsta guma ne može da ponudi optimalne performanse za sve namene. I to ne samo u pogledu vožnje u zimskim i letnjim uslovima, već i prema nameni samog vozila – SUV,  limuzina, kombi i tako dalje. 

Najpribližnije tome daju all season gume, odnosno univerzalni pneumatici za sva godišnja doba, s tim da njihova svojstva ipak zaostaju i za letnjim i za zimskim u odgovarajućim sezonama. Drugim rečima, oni koji često voze po kolovozima prekrivenim snegom, što je slučaj u planinskim predelima, ipak treba da se drže zimskih guma.  

{{related-post-1}}

Po čemu se razlikuju letnje i zimske gume

Ona najočiglednija razlika jeste u dizajnu šare. Zimske imaju poprečne zareze koji jednostavno rečeno služe da kao grebači na snegu i ledu. Duboki uzužni kanali namenjeni odvođenu vode su izraženi zimskih guma, dok se kod letnjih ti kanali kombinuju sa šarom koja obezbeđuje veći kontaktnu površinu gume sa podlogom, što omogućava bolje prianjanje kako na pravcu tako i u krivinama. 

Ipak, suštinska razlika, ona koja se ne vidi okom, jeste u samoj smeši gume od koje su napravljeni. Letnje gume se na niskim temperaturama (ispod sedam stepeni Celzijusa) stvrdnu, zbog čega opada njihova mogućnost prilagođavanja podlozi i koeficijent trenja. Upravo to je razlog za povećan zaustavni put dok kod zimskih pneumatika, gazeći sloj ostaje elastičan zahvaljujući većem procentu silikona i drugih aditiva u smeši gume.  

Kada se sagleda šira slika, vreme za zamenu letnjih guma zimskih jeste upravo sada. Jer kada temperatura vazduha padne ispod sedam stepeni Celzijusa, smeša letnje gume se stvrdne i gubi elastičnost, a time i sposobnost prianjanja na podlogu. A ako imate na umu da samo dva do tri metra pri naglom kočenju mogu činiti razliku između bezbrižne vožnje i saobraćajne nezgode, jasno je koliko nije bezbedno imati letnje pneumatike zimi.

Propisi u Srbiji

Prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima vozila su obavezna da budu opremljena zimskom opremom, što uključuje zimske pneumatike u periodu od 1. novembra do 1. aprila, ukoliko su na kolovozu prisutni sneg, led ili poledica. Takođe, obavezno je da oni budu montirani na sva četiri točka, a za putnička vozila minimalna dubina šare iznosi četiri mm. U zimsku opremu se svrstavaju i lanci odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka; a za vrsta M2, M3, N2 i N3 obavezni deo zimske opreme je i lopata, osim za vozila koja učestvuju u javnom gradskom prevozu. Treba dodati i to da u naseljenim mestima vozila ne moraju biti opremljena lancima, ali van naseljenih mesta obaveza je da u prtljažniku imate lance ili druga sredstva za povećanje trakcije.