Vozili smo osveženu Opel Mokku: Može li da se izbori sa konkurencijom?

Kada je 2012. godine lansirana prva „moka”, nemački proizvođač, tada pod okriljem Dženeral Motorsa, imao je na umu jedno: da ponudi mali SUV namenjen evropskim kupcima. Bio je to trenutak kada je segment kompaktnih krosovera (B-SUV) tek počinjao da se razvija. Tadašnji model nastao je na GM platformi zajedno sa američkim Chevrolet Traxom i Buick Encoreom. Evropska publika je brzo prihvatila ideju kompaktnog, urbanog SUV-a. Do restilizacije 2016. godine prodato je više od pola miliona vozila, a uz Mokku X, kako je Opel nazvao restilizovanu verziju, Opel je učvrstio svoju poziciju u segmentu.

Sa prelaskom u PSA grupaciju 2017. godine i kasnijim ulaskom u Stellantis, Mokka je dobila potpuno nov izgled. Nova generacija, predstavljena 2020. napravljena je na tzv. CMP platformi i dobila je smanjene dimenzije, manju masu i moderniji dizajn. Opel je tada predstavio i Vizor masku – minimalistički prednji deo koji je postao zaštitni znak brenda.Najnovije izdanje donosi restilizacija druge generacije. Na prvi pogled lako se uočavaju nova LED svetla napred i pozadi sa karakterističnim potpisom inspirisanim većim Grandlandom. Redizajnirana maska Vizor sada nosi novi logotip marke, dok crni dekorativni elementi dodaju sportsku notu. Automobil izgleda samouvereno, a iako pripada kompaktnom SUV segmentu, deluje dovoljno dinamično da se izdvoji u masi.

Unutrašnjost donosi još upečatljiviji iskorak. Opelov Pure Panel čine dva digitalna ekrana od po 10 inča – jedan za instrumente, drugi za infotainment. Ono što posebno cenimo jeste kombinacija digitalizacije i praktičnosti: osnovne funkcije klime i dalje imaju fizičke komande, pa vozač ne mora da luta kroz menije dok vozi. Doduše, ako baš želite da sami precizno podesite usmeravnje strujanja vazduha, biće neophodno da se skoncentrišete na tač skrin ekran i uđete u meni. Ali Opel se postarao da automatski mod klimatizacije radi odlično.

Novi volan je ergonomski oblikovan, centralna konzola dobila je mat srebrnu završnu obradu i USB-C priključke, a ukupni utisak je da je kabina modernija i bolje organizovana nego ikad ranije.

Potrošnja se kreće od 6 do 8 litara u zavisnosti od režima i samog načina vožnje

Pod haubom test modela je 1,2-litarski turbo trocilindrični motor sa 130 KS i 230 Nm, uparen sa osmostepenim automatskim menjačem. U vožnji, ova kombinacija pokazuje se kao dobar kompromis – motor je tih pri manjim obrtajima, a dovoljno živahan kada ga pritisnete. Do 100 km/h stiže za oko 9 sekundi, što je sasvim dovoljno za svakodnevne potrebe.

Utisak u vožnji je prilično dobar za jedan SUV ove kategorije. Zahvaljujući smanjenoj masi i 30% čvršćoj strukturi nego kod prethodne generacije, do izražaja dolazi agilnost. Doduše, ne treba imati očekivanja od sportskih performansi kod verzije sa automatskim menjačem, čak ni kada odaberete sportski režim vožnje. Ali ono što možete očekivati jeste stabilnost i pri većim brzinama. Ovde se jasno oseća uticaj Stellantisa, jer Mokka deli platformu sa Peugeotom 2008 i Citroenom C3 AirCross, ali sa sopstvenim, nemački preciznim podešavanjem oslanjanja. U poređenju sa francuskim rođacima vožnja je nešto tvrđa, ali zato nudi veću kontrolu i osećaj sigurnosti.

Prostor u kabini je korektan, iako na zadnjoj klupi nećete dobiti obilje mesta za putnike više od 1,85 m visine, što istini za volju ne nudi ni konkurencija. Prtljažnik od 350 litara dovoljan je za svakodnevne potrebe, ali je ispod proseka u klasi. Dakle, Mokka ostaje pre svega gradski SUV, dok za one sa većim porodicama i onima koji često putuju na dužim relacijama gotovo izvesno je neophodno razmišljati o većem modelu.

Redizajnirana verzija donela je i osveženu ponudu pogona. Pored osnovnog benzinca, tu je mild-hibrid sa istom bazom i dodatnim elektromotorom od 28 KS uparenim sa automatskim menjačem, što poboljšava start i smanjuje potrošnju. Najmodernija opcija je potpuno električna „moka-e” sa 156 KS i baterijom od 54 kWh, koja omogućava domet do 403 km po WLTP standardu, za koju ćemo na domaćem tržištu morati da sačekamo još malo.

Šta nam se posebno dopalo? Pre svega izgled – „moka” svojom pojavom i dalje privlači pažnju. Digitalni kokpit izveden je na takav način da kombinuje estetiku i praktičnost, a vožnja deluje zrelo i sigurno. Takođe, Opel je uspeo da pronađe balans između nemačke tradicije i francuskog uticaja, pa Mokka zaista ima svojstven karakter.

Šta može biti bolje? Prostor na zadnjoj klupi i prtljažnik mogli bi biti veći. Takođe, iako je oslanjanje dobro podešeno, na lošijim putevima tvrđe opruge prenose deo neravnina u kabinu.

Naravno, ostaje i pitanje cene, a osnovna verzija košta od 21.990 evra. Ipak, ako želite Laguna metalik zelenu boju, dvobojne diamond cut aluminijumskie felne od 18", Tech Paket – LED Matrix svetla, adaptivni tempomat i aisistenciju upravljanja sa pozicioniranjem vozila u sredinu vozne trake, upozorenje na vozila, „antilop” sedišta sa masažom i elektro-podesivom lumbalnom podrškom, to ćete svakako morati da doplatite nekoliko hiljada evra.

Od prve Mokke, koja je bila „nemački SUV”, preko Mokke X koja je modernizovala priču, do današnje generacije, koja je nastala pod okriljem Stellantisa, jasno se vidi evolucija. Najnovija „moka” nije samo redizajnirani gradski SUV – ona je postala prepoznatljivo lice Opela, automobil koji nosi novu dizajnersku filozofiju i pokazuje da i u B-SUV segmentu može biti dovoljno stila, tehnologije i dinamike.