Čuvajte se od hladnoće: Kako reagovati ako dođe do hipotermije?

Na niskim temperaturama telo se brzo hladi – posebno ako je izloženo ledenim vetrovima, vlažnim i hladnim uslovima ili tokom dužeg boravka na otvorenom bez odgovarajuće odeće. Najviše su izloženi riziku beskućnici, zatim osobe sa srčanim, krvnim ili neurološkim bolestima, kao i oni sa ograničenom pokretljivošću. Deca i starije osobe su takođe u opasnosti.

Do hipotermije obično dolazi tokom dužeg boravka na otvorenom – na planinarenju, u raznim nesrećnim situacijama, kao što je gubitak svesti nakon pada na ledu ili nezgode pri plivanju itd., ali i kada osobu savlada san na otvorenom nakon prekomerne konzumacije alkohola.

Hipotermija i njeni simptomi

Unutrašnja telesna temperatura je normalno između 36 i 37 stepeni Celzijusa i tada sve telesne funkcije mogu biti održane. Hipotermija se definiše kao telesna temperatura ispod 35 stepeni Celzijusa. Ako temperatura nastavi dalje da pada, može doći do promrzlina na pojedinim delovima tela, pa čak i do smrti.

Hipotermija posebno pogađa ljude sa niskom telesnom temperaturom

Hipotermija se može podeliti u dve faze sa različitim simptomima. Prvi znaci hipotermije: hladne ruke i stopala, drhtavica – reakcija tela da spreči dalje hlađenje, bledilo, ubrzani otkucaji srca i disanje, slab, usporen ili drhtav glas i umor.

Simptomi u drugoj fazi su usporeni pokreti, ukočenost mišića i prestanak drhtavice. Dolazi i do usporenog disanja, puls takođe postaje sporiji, a nije isključen ni respiratorni i srčani zastoj. U simptome takođe potpadaju povećani umor ili nesvestica, fiksirane i proširene zenice, kao i smanjena osetljivost na bol.

Pružanje prve pomoći

Ako primetite početne simptome, trebalo bi brzo da reagujete. Odvedite ugroženu obolelu osobu na toplo, po mogućstvu mesto bez vetra. Ako je odeća mokra, trebalo bi da je presvučete i da je polako zagrejete toplim ćebadima ili telesnom toplotom.

U slučaju hipotermije drugog stepena, trebalo bi da pozovete broj za hitne slučajeve 194 ili 112 u inostranstvu. Pokušajte da smirite ugroženu osobu. Nastavite sa opservacijom, ali se uzdržite od pokušaja zagrevanja, npr. korišćenjem termofora ili trljanjem udova. Dovoljno je da je pokrijete i tako zaštitite od daljeg izlaganja hladnoći. U sučaju da izgubi svest, stavite je u položaj za oporavak. Ako otkrijete srčani zastoj, potrebnmo je primeniti kardiopulmonalnu reanimaciju (CPR) nad ugroženom osobom dok ne stigne hitna pomoć.

{{related-post-1}}

Važno je znati da povređenu osobu treba polako zagrejati, jer hladna krv iz područja najudaljenijih od središta tela, kao što su prsti na rukama i nogama, ne sme da se vraća prebrzo u srce. Stoga, grejalice i ćebad, termofori, tople kupke ili masaže nisu pogodne. Promena položaja osobe takođe može dovesti do toga da hladna krv prebrzo dospe do središta tela. To može dovesti do srčanih aritmija opasnih po život, pa čak i do smrti (spasavanje smrti).

Promrzline

Usled hipotermije može doći i do promrzlina. Obično su pogođeni samo određeni delovi tela. Kada temperatura središta tela padne ispod određenog praga, delovi tela dalje od središta tela, kao što su prsti na nogama, rukama ili nos, dobijaju manji protok krvi. Ovo omogućava telu da održi funkciju unutrašnjih organa. Shodno tome, tkivo dobija manje hranljivih materija i kiseonika i postaje oštećeno. Pogođeni delovi tela mogu se smrznuti i pretrpeti nepopravljivu štetu. Promrzlina se takođe deli na različite faze – u prvoj se javlja crvenilo kože, u drugoj plikovi, a u trećoj dolazi do odumiranja tkiva – pogođena područja kože postaju crna, a tkivo i koža čvrsti i tvrdi. Prilikom pružanja prve pomoći kod promrzlina, ključno je da, kako bi se sprečila smrt tokom spasavanja, osoba koja pomaže ne sme pasivno pomerati delove tela sa promrzlinama. Prva pomoć kod promrzlina je slična spasavanju kod hipotermije i potrebno je zatražiti hitnu medicinsku pomoć što je pre moguće.