Lepo vreme već uzima danak: Samo u prvih 11 dana marta broj poginulih isti kao u prva dva meseca ove godine!

Beograd, Pančevo, Vranje... samo su neki od gradova koji su u prva dva meseca ove godine ušli u anale crne hronike, jer su na njihovoj teritoriji stradali vozači dvotočkaša. Iskreno se nadamo da će se ovaj crni niz zaustaviti na vreme, jer niko ne želi da ponovi godinu kao što je bila 2024. kada je na našim putevima poginuo 51 vozač motocikla i 13 vozača mopeda. Prošle godine situacija je bila nešto bolja, jer je u saobraćajnim nezgodama život izgubilo 46 bajkera i dvojica mopedista. Ovi podaci su zabrinjavajući, jer udeo od deset i više odsto motociklista i mopedista među žrtvama nije adekvatan procentu njihovog učešća u saobraćaju. Naime, od 2,5 miliona vozila u našoj zemlji, registrovanih dvotočkaša je nešto malo više od 104.000, odnosno oko četiri odsto. Stručnjaci upozoravaju da su vozači na dva točka među najranjivijim kategorijama učesnika u saobraćaju, i da je rizik da će motociklista učestvovati u saobraćajnoj nezgodi 20 puta veći od rizika koji ima vozač automobila, a rizik od pogibije i do 50 puta veći. Zašto je tako?

Ginu i kad su sami

Zvanična statistika o nezgodama u kojima smrtno stradaju vozači dvotočkaša kaže da u 32 odsto slučajeva nije bilo drugih učesnika, odnosno, da su sami bajkeri ili mopedisti bili i izazivači i žrtve. Na teritoriji Evropske unije sprovedena je analiza podataka o nezgodama dvotočkaša koja je pokazala da su mladi bajkeri, od 20 do 24 godine života, skrivili više od 60 odsto nezgoda u kojima su učestvovali, zato što su vozili iznad ograničenja brzine za tu deonicu puta ili brzinom koja nije bila prilagođena uslovima na kolovozu.

Kada se već tako ponašaju i ne čude podaci, jer ko god je ikada vozio motocikl ili moped zna da samo jedna mala sitnica kao što su blato, šljunak ili pesak na kolovozu, odnosno mokar i vlažan asfalt, lako dovode do gubitka kontrole nad vozilom. Dakle, prekoračenje brzine (imali smo slučaj vozača koji je uhvaćen nakon što je vozio brže od 200 km/h) jeste najčešći uzrok (skoro 40 odsto svih smrtnih ishoda), ali ima tu i doprinosa drugih nepravilnosti.

Tako je, na primer, u 2024. godini čak 14 odsto motociklista koji su poginuli upravljalo vozilom bez vozačke dozvole. Surov danak neiskustvu koji se sigurno mogao izbeći. Iako raduje podatak Agencije za bezbednost saobraćaja da 89,2 odsto motociklista koristi zaštitnu kacigu, njih osam je izgubilo život dok su upravljali svojom mašinom bez ovog dela obavezne opreme. Ne znamo da li bi im kaciga pomogla u svakoj situaciji, ali bi broj poginulih sigurno bio manji. Još je gora situacija kod mopedista, jer podaci kažu da devet od 11 smrtno nastradalih nije koristilo kacigu. Ko se čuva i Bog ga čuva, kaže narodna poslovica, a to potvrđuju i reči dr Vladimira Jevtića iz Asocijacije za bezbednost motociklista.

Jedan od uzroka zašto motociklisti češće stradaju može se pronaći i u sistemu obuke. Agencija za bezbednost saobraćaja je organizovala seminar na kome je proverila znanja i veštine instruktora koji u auto-školama obučavaju kandidate za A kategoriju. Rezultati su u proseku bili jako loši. Na posebnom poligonu je odrađeno pet vežbi, a prosečna ocena instruktora je bila 1,38 što je poražavajući podatak koji pokazuje da oni nemaju dovoljno znanja ni veština da bi obučavali polaznike. Neko bi i o tome trebalo da povede računa.

Najčešće greške motociklista i mopedista

1. Prekoračenje brzine
2. Vožnje bez zaštitne opreme
3. Neiskustvo ili neposedovanje vozačke dozvole
4. Neprilagođena brzina uslovima puta
5. Provlačenje između dve kolone vozila

‍

Kako najčešće greše drugi vozači?

Najveći „neprijatelj” dvotočkaša su drugi vozači koji izazivaju skoro 60 odsto nezgoda, i uglavnom su to vozači automobila. Dve najčešće greške koje čine su skretanje (levo ili desno) bez davanja pokazivača pravca, kao i menjanje trake bez migavca, posebno u zakrčenim gradskim ulicama, na kojima se inače dešava 61 odsto nezgoda u kojima učestvuju motociklisti i mopedisti. Sve to može da iznenadi motociklistu koji ne očekuje takav manevar što dovodi do naletanja na automobil. Činjenica je da i motociklisti doprinose visokom riziku, jer zamislite samo nekog ko se kreće 100 km/h. Vozaču koji mu dolazi u susret i želi da skrene levo on je na 100 metara udaljenosti jedva vidljiv, koliko i igla. Ako je za volanom automobila neko sa sporim refleksima, možda slabije vidi ili je ne daj Bože pijan, tragedija je neminovna, jer motocikl to rastojanje, pri toj brzini, pređe za manje od četiri sekunde.

Drugi vid nezgoda je naletanje na automobil ispred, takođe pri skretanju, a to se dešava jer vozač automobila nije na vreme pogledao u retrovizor i nije dobro procenio situaciju. Ako ovome dodamo i to da se 16,7 odsto nezgoda dogodilo jer je za volanom bio pijani vozač i još 17 odsto slučajeva kada nije poštovano prvenstvo prolaza, eto uzroka crnog bilansa.

Najčešće greške vozača

1. Nepoštovanje prvenstva prolaza
2. Promena trake bez davanja pokazivača pravca
3. Nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije (skretanje, okretanje itd.)
4. Korišćenje mobilnog telefona
5. Vožnja pod dejstvom alkohola

Vozači automobila krivi su za skoro 60 odsto nezgoda u kojima učestvuju motociklisti

Mnogi od ovih uzroka provlače se godinama unazad pa bi to trebalo da bude neki putokaz za obrazac ponašanja. Samo striktno poštovanje propisa od strane motociklista, ali i vozača, jeste način da se broj smrtno stradalih na dva točka u prvo vreme ublaži, a zatim i drastično smanji, odnosno da se bezbednost onih koji koriste dvotočkaše, a takvih je sve više, dovede na viši nivo.

{{related-post-1}}

Apel Uprave saobraćajne policije

Načelnik Uprave saobraćajne policije, pukovnik policije Slaviša Lakićević, apelovao je na vozače motocikala i mopeda, kao i na vozače automobila, da u predstojećem periodu budu posebno oprezni u saobraćaju, imajući u vidu da sa lepšim vremenom počinje moto-sezona i da će na putevima biti sve veći broj dvotočkaša.

-Zbog povoljnih vremenskih uslova i viših temperatura, očekuje se veći broj motocikala i mopeda na našim putevima. Početak moto sezone je period kada su vozači dvotočkaša posebno ugroženi, jer mnogi nakon duže pauze ponovo sedaju na svoja vozila. Zato apelujemo na vozače motocikala i mopeda da poštuju propisano ograničenje brzine, da koriste zaštitnu kacigu i drugu zaštitnu opremu, kao i da vode računa da budu što uočljiviji drugim učesnicima u saobraćaju. Istovremeno, pozivamo i vozače drugih motornih vozila da obrate posebnu pažnju na dvotočkaše, da poštuju pravo prvenstva i da pre svake promene pravca kretanja ili saobraćajne trake provere da li im se približava motocikl ili moped, poručio je Lakićević.