Za volan kamiona sa 18 godina

Poslednjih nedelja među vozačima se mnogo priča o novim saobraćajnim propisima. I dok su oči javnosti uprte u nešto što se prvi put nalazi u našem zakonodavstvu – mogućnost oduzimanja vozila, za manji deo vozača, onih koji od volana žive ili to nameravaju da učine, mnogo su važnije neke druge odluke. Naime, zakon od sada dozvoljava da profesionalni vozači mogu postati i golobradi mladići od 18 godina, no pođimo redom.

Nužda zakon menja

Svedoci smo da je poslednjih godina prisutan manjak profesionalnih vozača, odnosno da potrebe za vozačima teretnih vozila i autobusa daleko prevazilaze ponudu na tržištu radno aktivnog stanovništva Srbije, koji ispunjavaju propisane uslove. Kao posledicu imamo veliki broj profesionalnih vozača preko 65, pa čak i preko 70 godina starosti, koji su radno angažovani kod prevoznika, kao bi se ublažile posledice tržišnog deficita ove struke.

– Nedostatak vozača profesionalca nastao je pre svega jer sve škole u Srbiji koje obučavaju učenike za ovaj profil, zajedno upisuju oko 1.200 učenika. Kako je zakon ranije propisivao da i oni koji polože za C kategoriju mogu sesti za upravljač teretnog vozila tek sa 21 godinom, stvorio se vakuum na tržištu. Osim toga dobar deo tih učenika sebe nije video kao vozače profesionalce, pa ima dosta onih koji nikada nisu ni seli u kamionsku kabinu nakon završene obuke. Izostao je i priliv vozača koji su za C kategoriju polagali u vojsci, što se odrazilo dodatno na manjak kadrova. Ono što mnogi ne znaju jeste činjenica da sa polaganjem za C kategoriju vi ne postajete vozač profesionalac, jer ne poznajete mnoge propise i nemate veštine koje su potrebne za obavljanje ove odgovorne delatnosti – kaže Nebojša Gajić, iz AMSS CMV Sektora za stručno usavršavanje, razvoj i bezbednost saobraćaja.

Inicijativa za snižavanje starosne granice pokrenuta je od strane poslovnih udruženja drumskog transporta, a osnov je, pored deficita profesionalnih vozača (procene se kreću između 10.000 i 15.000), bila i inicijativa udruženja iz EU za izmenu važećih regulativa, što je i pretočeno u Direktivu 2022/2561 od 14.12.2022. koja je stupila na snagu i primenjuje se u državama članicama EU. Upravo ova direktiva je bila i polazna tačka, prilikom izrade izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, čime je došlo do usaglašavanja propisa u Republici Srbiji, sa propisima EU.

Dva puta u školske klupe

Usvajanje izmena zakona pratiće i odgovarajuća podzakonska akta koja će biti doneta u narednih šest meseci, i koja će detaljno regulisati način dobijanja profesionalne dozvole. Za sada, taj proces teče ovako.

Kandidati koji žele da jednog dana postanu profesionalci, pod uslovom da ispunjavaju zdravstvene kriterijume, osnovnu obuku obavljaju u auto-školama gde prolaze određeni deo teorijske i praktične nastave. Nakon položenog ispita steći će dozvolu C kategorije koja mu daje pravo da upravlja određenom kategorijom vozila u saobraćaju. Ko želi da radi kao profesionalac, on mora da završi i nešto što se zove „Osnovna ubrzana obuka”, ili narodski rečeno, kurs za dobijanje CPC sertifikata.

– Obuka se sastoji od 140 časova, a program je usaglašen sa propisima EU. Od 140 časova deset je praktičnih, a 130 su teorijski časovi. Osamdeset odsto naših kandidata dolazi iz drugih profesija, završili su neke druge škole, a ne saobraćajnu školu, i sada žele da se prekvalifikuju za vozača. Zato se kroz 130 teorijskih časova oni upoznaju sa zakonskom regulativom, ali i onim šta se to očekuje od profesionalnog vozača. Kroz deset praktičnih časova kandidati se upoznaju sa samim vozilom, kako ono funkcioniše, kako se obeležava, šta mogu biti kvarovi, kako se pravilno prevozi koja vrsta tereta. To nije ponavljanje onoga što su oni naučili u auto-školi već je to jedna nadogradnja. Nakon te obuke Agencija za bezbednost saobraćaja organizuje ispit i nakon uspešno položenog ispita, kandidat dobija dokument kojim stiče pravo da podnese zahtev za izdavanje kvalifikacione kartice, odnosno sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti koji je praktično diploma za vozača profesionalca – ističe Nebojša Gajić.

Zakon je propisao da iako kandidat položi za C kategoriju na primer, sa osamnaest i po godina, njemu u dozvolu neće biti upisana kategorija sve dok ne završi ovu dodatnu obuku za vozača profesionalca. Ista procedura važi i za one koji žele da voze autobus, s tim da je za njih starosna granica navršena 21 godina. Za njih sada ne važi uslov da moraju da poseduju C kategoriju najmanje dve godine, jer je praksa pokazala da skoro 80 odsto onih koji žele za volan autobusa uopšte se ne trudi da vozi kamion, tako da su faktički čekali da ispune starosni uslov bez ikakve prakse u teretnom saobraćaju.

Da li je ugrožena bezbednost ?

Dakle, do profesionalne diplome – sertifikata ne morate više čekati po nekoliko godina od polaganja za B kategoriju. Ova promena je izazvala polemike na temu da li će to značiti da će na neki način i bezbednost u saobraćaju biti ugrožena, jer kako golobradi mladići sa 19 godina za volanom autobusa mogu biti bezbedni po saobraćaj kao neko ko to radi već decenijama.  

– Napominjemo da opšti starosni uslov nije promenjen i da će i dalje biti 21 navršena godina života za kategorije C, CE, D1 i D1E, odnosno 24 godine za sticanje kategorija D i DE. Međutim, uvažavajući činjenicu da je transportna privreda konstantno u nedostatku vozača komercijalnih vozila, izmenama i dopunama zakona je dat izuzetak na osnovu koga bi taj starosni uslov bio ublažen. To znači da ako neko vozi povremeno kamion za svoje potrebe, on dozvolu neće moći da stekne pre 21 godine života. Prema novim propisima starosna granica se može spustiti na 18 godina za C, CE, D1 i D1E kategorije, odnosno na 21 godinu za kategorije D i DE uz uslov da je prethodno stečen sertifikat o profesionalnoj kompetenciji. Dakle, ove starosne granice važe samo za kandidate koji će biti vozači profesionalci – kaže Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije.

BEZBEDNIJE I KVALITETNIJE

Teme na osnovnoj obuci za CPC sertifikat sadrže širok spektar – od bezbednog upravljanja vozilom i defanzivne vožnje, uticaja brzine, razmeštanja tereta i dinamike kretanja vozila na bezbednost saobraćaja, preko radnih vremena i tahografa, pa sve do propisnog vezivanja tereta i potrebne dokumentacije koja prati prevoz robe ili putnika. Stoga se može očekivati ne samo pomak sa aspekta bezbednosti saobraćaja, već i unapređenje kvaliteta obavljanja delatnosti drumskog transporta.

Sticanje sertifikata, odnosno dodatna obuka za profesionalce trebalo bi da budu garancija da će oni biti bezbedni vozači, sa čime se slažu i mnogi stručnjaci za bezbednost saobraćaja. Mladost svakako ne nosi sa sobom iskustvo, ali stručnjaci napominju da, u poređenju sa nekim ko ima 65 ili 70 godina i vozi autobus, mlad vozač sa 21 godinom sigurno ima više prednosti – bolju motoriku, vid, sluh percepciju okoline itd.

Ono što bi trebalo napomenuti je da se sada čeka izrada podzakonskih akata, kako bi se znale procedure i konkretan način sticanja vozačke dozvole za profesionalne vozače, koje će se odnositi na lica koja imaju 18 godina (za teretna vozila), odnosno 21 godinu (za autobuse)

Uostalom, ako danas mladi ljudi sa 21 godinom upravljaju avionima, zašto ne bi vozili autobus. Mladi se lakše snalaze u digitalnoj eri sa novim tehnologijama, a svedoci smo da danas kamioni sve više liče na male svemirske letelice opremljene brojnim sigurnosnim sistemima. Sa dobrom i kvalitetnom obukom u ovlašćenim centrima, kažu stručnjaci, šanse da mlad profesionalac učestvuje u saobraćajnoj nezgodi su na nivou nekog ko ima 30 godina i već zavidan staž za volanom. Sa druge strane, oni ističu i zakonske propise koji su vrlo strogi, posebno po pitanju radnog vremena vozača profesionalca, koji ne mogu da sednu u Subotici i izađu na Tasosu posle 13,14 sati za volanom, kako to rade mnogi amateri. Nema razloga da im ne verujemo.

‍