Tahografi ulaze u novu eru: Menjaju se pravila za profesionalne vozače

Evropski drumski transport već nekoliko godina prolazi kroz jednu od najintenzivnijih regulatornih transformacija u svojoj istoriji, a tahografi su u samom središtu tih promena. Ono što je do juče bilo tehničko pitanje kontrole radnog vremena vozača, danas postaje sofisticiran digitalni sistem nadzora, razmene podataka i automatizovanih kontrola.

Prema rečima Zorana Kalauza, izvršnog direktora kompanije Tahograf iz Hrvatske, ključni trenutak tek dolazi 2026. godine, kada će nova pravila prvi put obuhvatiti i veliki deo lakih komercijalnih vozila.

Paket mobilnosti – prekretnica za tahografe

Paket mobilnosti predstavlja skup evropskih propisa kojima se uređuje oblast međunarodnog prevoza robe i putnika. Iako u javnosti često deluje kao jedinstvena regulativa, u praksi se radi o tri odvojena paketa. Drugi je poznat kao paket čiste mobilnosti i bavi se održivim transportom, dok se treći često opisuje kao „transport bez papira”, jer predviđa da se sva dokumentacija prebaci u digitalno okruženje, čime se vozači rasterećuju administracije.

Međutim, za oblast tahografa presudan je prvi Paket mobilnosti. Upravo njime su definisani rokovi za ugradnju pametnih tahografa druge generacije, izmenjena pravila vožnje i odmora, uvedena nova kabotažna ograničenja, ali i obaveza država članica da uvedu kontrole bez zaustavljanja vozila, putem daljinskog očitavanja podataka.

– Za prevoznike u EU to je značilo da su sva nova vozila, bez obzira na to da li učestvuju u međunarodnom ili samo domaćem saobraćaju, od 21. avgusta 2023. morala biti opremljena pametnim tahografom druge generacije, objašnjava Kalauz. On podseća da su vozila koja su već bila registrovana, a učestvuju u međunarodnom saobraćaju i imala analogne ili digitalne tahografe, morala da ih zamene najkasnije do kraja 2024. godine. Vozila sa pametnim tahografima prve generacije imala su rok do 18. avgusta 2025.

Uskoro obavezni tahografi i za laka dostavna vozila

Najznačajnija promena, koja će imati dalekosežne posledice i za Srbiju, stupa na snagu 1. jula 2026. godine. Od tog datuma, u međunarodnom saobraćaju, pametnim tahografom druge generacije moraće da budu opremljena i vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 2.500 kilograma.

To praktično znači da tahografi više neće biti rezervisani samo za teške kamione i autobuse, već će obuhvatiti i veliki deo lakih dostavnih vozila koja danas čine okosnicu međunarodne logistike i e-trgovine.

-Ovo je najveća suštinska promena – tahograf ulazi u segment koji do sada u velikoj meri nije bio obuhvaćen ovakvom vrstom kontrole, ističe Kalauz.

Paralelno s tim, evropski propisi su obavezali države članice da opreme inspekcijske organe uređajima za daljinsko očitavanje podataka iz tahografa. Rok za to bio je leto 2024. godine, a kontrole su već uveliko počele. Kako navodi Kalauz, Hrvatska već koristi ovakvu opremu, pre svega na zapadnim granicama Evropske unije, dok istočne granice još uvek predstavljaju izazov zbog toga što zemlje potpisnice AETR sporazuma nisu u potpunosti prilagodile propise pametnim tahografima.

Šta sve čeka Srbiju?

Za Srbiju su ove promene samo pitanje vremena, a ne izbora. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, moraćemo da svoje zakonodavstvo u potpunosti uskladimo sa evropskim pravilima. Kada je reč o tahografima, to znači precizno preuzimanje svih rokova i obaveza koji već važe u EU.

– Digitalni tahografi moraju biti ugrađeni u sva vozila koja su prvi put puštena u saobraćaj od 1. maja 2006. godine, pametni tahografi prve generacije od 15. juna 2019, a od 21. avgusta 2023. sva nova vozila moraju imati pametni tahograf, navodi Kalauz i dodaje da posebnu kategoriju čine vozila u međunarodnom saobraćaju, za koja važe dodatni rokovi za prelazak na drugu generaciju.

Ali tahografi su samo deo šire slike. Srbija će u pregovorima sa Briselom morati da dokaže usklađenost sa čitavim nizom propisa – od homologacije vozila, tehničkih pregleda, ADR regulative, do opšte bezbednosti saobraćaja.

-Pre ulaska u EU sve to mora biti deo nacionalnih propisa, a nakon ulaska sledi stalno praćenje i izveštavanje. Trebalo bi imati na umu da se ulaskom u Uniju deo suvereniteta prenosi, jer se uredbe direktno primenjuju, upozorava Kalauz.

Evropa sutra: tehnologija ispred politike

I dok se regulativa ubrzano menja, transportna industrija u Evropi suočava se sa nizom strukturnih problema – nedostatkom vozača, rastom troškova energije i rada, bezbednošću na parkiralištima i sve strožim ekološkim zahtevima. Dugoročno, prema rečima Kalauza, najveći izazov biće pitanje pogona.

– Zakonodavstvo nas snažno gura ka električnim vozilima, ali problem nije u elektromotoru – on je odličan, već u bateriji i autonomiji, kaže Kalauz. Kako objašnjava, današnja tehnologija još ne može da zameni dizel gorivo u međunarodnom transportu kada je reč o velikim udaljenostima. Električna vozila, smatra Kalauz, imaju svoje mesto u gradskom, lokalnom i dostavnom saobraćaju, ali za duge relacije adekvatno rešenje još ne postoji.

{{related-post-1}}

Upravo zato će tahografi, kao alat za precizno praćenje rada i kretanja vozila, u narednim godinama imati još važniju ulogu. Godina 2026. tako se već sada izdvaja kao tačka posle koje drumski transport, i u Srbiji i u Evropi, više neće izgledati isto.

VDO i AMSS CMV

AMSS Centar za motorna vozila (CMV) potpisao je saradnju sa regionalnim zastupnikom kompanije Continental i time postao zvanični distributer VDO tahografa u Srbiji. Ovim potezom domaće tržište dobilo je direktan pristup jednom od vodećih evropskih proizvođača digitalnih i pametnih tahografa.

Continental VDO tahografi, uključujući pametne uređaje druge generacije, omogućavaju automatsko beleženje prelaska granica, satelitsko pozicioniranje vozila i daljinsko očitavanje podataka od strane kontrolnih organa. CMV je, osim distribucije opreme, preuzeo i ulogu tehničke i stručne podrške, što je posebno važno u svetlu novih obaveza koje donose evropski propisi i približavanje 2026. godine.

‍